Nedavno objavljene vesti o jednom od najekscentričnijih lidera aktuelnih „ekoloških“ protesta u Srbiji – Jevđeniju Julijanu Dimitrijeviću, privukle su značajnu pažnju javnosti, te se po stepenu interesovanja koje je izazvao, slobodno može zaključiti da je, u veoma oštroj konkurenciji, uspeo da se izbori za laskavu titulu „zaštitnog lica protesta“.
U želji da prikupimo još informacija o sada već famoznom „Belom Magu“ i „Dobrom Vilenjaku“, u razgovoru sa više istaknutih aktivista požeškog udruženja „Zaštitimo Dobrinju i okolinu“, koji ga dobro poznaju, došli smo do odgovora na mnoga pitanja, a između ostalog i na to kako se Dimitrijević svrstao među najznačajnije i najuticajnije lidere i organizatore protesta.
Naime, Dimitrijević svoju poziciju i ugled u ovim krugovima zasniva pre svega na dobrim konekcijama sa „višim silama“, sa kojima je u konstantnom dosluhu i komunikaciji, a dobro je povezan i sa najutacjnijim domaćim, ali i inostranim magovima i astrolozima, koji su mu u prethodnom periodu pomagali da definiše najbolje datume i lokacije za održavanje protesta.
Pored toga, značajan broj građana iz njegove lokalne sredine je odlučio da se priključi protestima upravo iz poštovanja i zahvalnosti prema njemu, jer im je sa velikim uspehom izvodio „ljubavne rituale“ posredstvom „usmeravanja energije“, zahvaljujući kojima su mnogi pronašli svoje srodne duše, bez obzira na njihov pol i broj, skidao im crne magije i kletve, topio olovo i vosak, salivao stravu i terao strašnjiće. Takoreći, uspešna organizacija više protesta se zasnivala upravo na Dimitrijevićevom ranijem radu i zaslugama.
Osim toga, pojedini uticajni članovi pomenutog požeškog udruženja, među kojima su Dragan Simović, Milan Ristović i Nebojša Ilić, redovno odlaze na „masaže“ kod Dimitrijevića, kako bi im „povratio energiju i oporavio auru“ i tvrde da niko od njega nije bolji u tome.
Kako dalje saznajemo, pored svih navedenih vrlina, pozicioniranju Dimitrijevića su dodatno doprinele još neke njegove pozitivne karakterne osobine, među kojima se svakako ističu neustrašivost, odnosno hrabrost, a u skladu sa tim i spremnost na ličnu žrtvu u cilju ostvarivanja viših interesa.
Naime, u razgovorima koje je sa svojim „saborcima“ vodio po pitanju rizika sa kojima se suočava svaki aktivista koji se odvaži da učestvuje u protestima, Dimitrijević je predlagao da policajce koji tuku demonstrante treba „na prevaru“ dobro napiti, a onda ih prepustiti njemu, jer on „zna šta bi sa njima radio i kako bi im se osvetio za sva njihova pendrečenja“. Pored toga, istakao je da je spreman, u slučaju potrebe, da ode i u zatvor, jer ga ni najmanje nije strah od svih užasa koji bi tamo mogli da ga sačekaju.
Iako nije sigurno koje od ovih informacija su naši sagovornici izneli u zbilji, a koje u šali, ipak možemo da izrazimo zadovoljstvo što je titulu „zaštitnog lica“ poneo upravo Dimitrijević, a ne neki od mnogo mračnijih i spornijih lidera ovih protesta, sa čijim smo patološkim profilima i kriminalnim aktivnostima, uključujući i izuzetno teška i uznemirujuća krivična dela, ovih dana imali prilike da se upoznamo.
Na kraju ostaje pitanje da li su lideri opozicije ispravno postupili kada su odlučili da se zbog svoje kompromitovanosti „sakriju“ iza lidera „ekoloških“ organizacija, ili su time, ne znajući da otvaraju „pandorinu kutiju“, po ko zna koji put sami sebi presudili.