JEZIVO UPOZORENjE, PAKAO ĆE OKOVATI EVROPU: Stiže monstruozna i neviđena toplotna kupola, evo šta čeka Balkan

NEVIĐENA toplotna kupola dovodi do prekomerne vrućine koja će biti ne samo intenzivna već i dugotrajna, među najintenzivnijim i istorijski najzabeleženijim toplotnim talasima u Evropi. Veliki evropski gradovi će iskusiti prekomernu toplotu, a Pariz, London, Hanover, Frankfurt i Brisel će biti u središtu.

Foto: severe-weather.eu

Mastilo se jedva osušilo na majskim istorijskim klimatskim kartama, a Evropa je već zarobljena u daleko intenzivnijem i potencijalno smrtonosnijem atmosferskom napadu. Vremenski obrazac s kraja juna, poznat kao “Omega blok”, paralisao je gornje slojeve atmosfere, formirajući monstruoznu toplotnu kupolu i razvijajući prekomerni toplotni talas direktno iznad kontinenta, pišu evroski stručnjaci sa sajta Severe Weather Europe.

Najnoviji modeli prognoze poslali su udarne talase kroz  naučnu zajednicu, projektujući termalni skok toliko intenzivan da će bukvalno premašiti stotine prethodnih pragova s kraja juna. Neki regioni bi čak mogli da izazovu svoje rekordne temperature svih vremena, koji obično dostižu vrhunac krajem jula.

Механизам ове значајне климатске аномалије лежи у непокретном омега блоку, који делује као поклопац који заробљава стајаћу масу сувог сахарског ваздуха и неумољиво га компресује надоле.

Neviđena toplotna kupola dovodi do prekomerne vrućine koja će biti ne samo intenzivna već i dugotrajna, među najintenzivnijim i istorijski najzabeleženijim toplotnim talasima u Evropi.

Intenzitet toplotne kupole je toliko snažan, s kontinuiranim obrascem, da kompresija vazdušnih masa uzrokuje eksponencijalni porast temperature iz dana u dan, bez atmosferske ventilacije ispod.

Nakon rekordnog suvog perioda u maju, površinski sloj zemlje je takođe lišen sve vlage, eliminišući prirodnu sposobnost Zemlje da se hladi i pretvarajući velike urbane centre u betonske peći.

Велики европски градови ће искусити прекомерну топлоту, а Париз, Лондон, Хановер, Франкфурт и Брисел ће бити у средишту.

Šta je toplotna kupola?

Kad su se u prošlosti u Evropi, Sjedinjenim Državama i Kanadi dogodili značajni, rekordni toplotni talasi, toplotna kupola je bila faktor koji je tome doprineo. Toplotna kupola je obično dominantna karakteristika letnjih vremenskih obrazaca na oba kontinenta.

Ovaj fenomen nazivamo toplotnom kupolom kad se razviju izuzetno visoke temperature.

Grebenski obrazac gornjeg nivoa ili veoma topla vazdušna masa na većim nadmorskim visinama, poznata i kao Gornji vrh (ili blokirajući vrh), najčešće formira toplotnu kupolu. Ovaj vremenski obrazac donosi visoke, a ponekad i rekordne, temperature u region ispod.

Ovaj termin se koristi kad se široko područje visokog vazdušnog pritiska nalazi na velikom delu kontinenta. Ako je događaj izuzetno stabilan i ekstreman, obično traje nekoliko dana ili nedelja.

Toplotna kupola funkcioniše kao poklopac na loncu. Opsežna kupola zadržava topli vazduh na svim nivoima ispod, sa slojevima koji tonu ka tlu. Zbog toga, vazdušna masa postaje anomalno topla na najnižim nadmorskim visinama i izuzetno vruća blizu površine.

Kako toplotna kupola utiče na život ispod nje?

Prekomerna toplota u toplotnim kupolama može značajno uticati na ljudsko zdravlje i biti opasna za posebno ranjive populacije, kao što su starije osobe, deca i osobe s postojećim zdravstvenim stanjima koja se mogu pogoršati ekstremnom toplotom.

Zbog dužeg izlaganja visokim temperaturama, građevinski radnici, poljoprivrednici i drugi radnici koji dugo rade na otvorenom imaju povećan rizik od bolesti povezanih sa toplotom.

Ljudi koji žive u siromaštvu su takođe podložniji smrtnim slučajevima od toplotnih kupola, jer su njihove kuće često izgrađene sa površinama koje zadržavaju toplotu, kao što su beton i azbest.

Toplotni iscrpljenost se javlja kod dužeg izlaganja visokim temperaturama. Dovodi do dehidracije, vrtoglavice, a u težim slučajevima može doći do toplotnog udara.

Visoka relativna vlažnost vazduha tokom toplotnog talasa takođe može značajno uticati na telo. Iz tog razloga, koristimo Indeks toplote da bismo predstavili percipirani osećaj vrućine i visoke vlažnosti. On ilustruje prirodni odnos između temperature i vlažnosti.

Kada vazdušna masa ima temperaturu oko 35°C, vlažnost ispod 60 procenata je mnogo manje izazovna nego kada je vlažnost veoma visoka, npr. iznad 80%. Dakle, stvarna temperatura koja se oseća bila bi blizu 50 stepeni Celzijusa.

Izuzetno opasna

Ispod ove zapanjujuće meteorološke statistike krije se još strašnija opasnost. Ekstremne vrućine su tihi ubica, a ova trenutna kupola je već postala smrtonosna, odnoseći živote širom Francuske i Španije u prvim danima.

Opasnost je uvećana zagušljivim tzv. “tropskim noćima” gde temperature ne padaju za 24°C, uskraćujući ljudskom telu vitalni prozor za hlađenje.

Pošto je centralizovana klimatizacija u stambenim objektima retka širom Evrope, odeljenja za hitne slučajeve se spremaju za nalet toplotnih udara opasnih po život.

Toplotni talasi su takođe povezani s povećanom stopom srčanih udara, moždanih udara i respiratornih bolesti.

Kombinacija ekstremne vrućine, izuzetno suvog vazduha i stalnih vetrova uzrokuje naglo ubrzanje evapotranspiracije i isušivanje vegetacije. Posledice mogu biti brz, masovni gubitak lišća, smrtnost posebno osetljivih mladih biljaka, ozbiljan stres za divlje životinje i stoku i rizik od šumskih požara koji dostižu ekstremne do veoma ekstremne nivoe.

Gledati kako se takvi uslovi razvijaju čak do Bretanje je jednostavno zapanjujuće i zaista istorijski, posebno zato što se to dešava u rano leto, ubrzo nakon letnjeg solsticija u nedelju. 

Najtoplije iznad dve trećine Evrope

Prognoza temperature treperi crvenom bojom u više zemalja, pri čemu Portugal, Španija i Francuska dostižu temperature od 40 do 50 stepeni Celzijusa (110-113°F), a mnogi veći gradovi se suočavaju s produženim, višednevnim periodom prekomerne vrućine. Imajte na umu da su ove temperature otprilike 12-18°C iznad sezonskih proseka.

Snažna blokirajuća maksimalna temperatura dominira vremenskim obrascima iznad Severnog Atlantika i Evrope do kraja juna, što rezultira značajnim širenjem toplog oblaka ispod neviđene toplotne kupole.

Tokom ove nedelje, opsežni gornji greben će se postepeno širiti dalje na sever i istok, dominirajući većim delom evropskog kontinenta barem do početka jula. Ekstremni, dugotrajni i prekomerni toplotni talas zahvatiće dve trećine Evrope.

Pod “pretnjom” Zapadna Evropa

Sa spuštanjem vazduha (kompresijom i zagrevanjem na površini), površinske temperature su prešle prag od 40°C od nedelje i nastaviće da rastu tokom sledećeg vikenda, utičući na Iberijski poluostrvo, Francusku, Englesku, delove Beneluksa i zapadne Nemačke, Italiju, a tokom vikenda i centralno Balkansko poluostrvo.

Spuštanje vazduha unutar toplotne kupole takođe dovodi do porasta pritiska ispod nje, do sredine 40-ih stepeni širom Francuske i Iberijskog poluostrva, a do vikenda i početka sledeće nedelje, razvija se u sistem visokog pritiska na površini centriran iznad zapadno-centralnog dela Evrope, sa mnogo višim vrednostima pritiska nego obično.

Do četvrtka, najtoplije i najneobičnije vazdušne mase biće iznad Španije, Portugala, Francuske, Beneluksa i Velike Britanije, a prognozira se da će se temperature postepeno širiti dalje na sever i istok tokom narednog vikenda.

Anomalije temperature blizu površine već su bile ekstremne širom Španije, Portugala i Francuske u nedelju, a šire se ka severu širom ostatka zapadne Evrope u narednim danima.

Do utorka i srede, temperature će biti oko 15-20°C iznad normale za kraj juna, potencijalno čak i više lokalno, sa najneobičnijom vazdušnom masom u zapadnoj i centralnoj Francuskoj, Beneluksu i južnom Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ne očekuju se značajni poremećaji, tako da će visok pritisak i prekomerni toplotni talas biti dugotrajni. Kako se gornji greben vremenom širi, širiće se i površinsko područje visokog pritiska. To će doneti znatno iznad normalnog površinskog pritiska za veći deo kontinenta, osim za daleko jugoistočnu Evropu, gde će uslovi ostati ispod normalnih sezonskih proseka do kraja juna.

Istorijska toplotna kupola širi se na sever

Smernice srednjeg dometa globalnog modelskog ansambla (od ECMWF-a i GFS-a) ukazuju da će geopotencijalne visine od 500 mbar dostići rekordne nivoe do kraja juna, penjući se izuzetno visoko kako se gornja suptropska vazdušna masa širi ka severu.

Ove anomalne visine gornjeg nivoa na 500 mbar predstavljaju veoma anomalno troposfersko uređenje kasnog proleća.

Značajno toplija vazdušna masa se brzo širi ka severu, a temperature nastavljaju da rastu iz dana u dan širom zapadne Evrope.

Istočna Evropa takođe “na udaru”

Pred vikend, kako se jezgro toplotne kupole pomera i širi ka istoku, najznačajnije temperaturne anomalije će se proširiti preko Nemačke, Danske, južne Skandinavije, Poljske, baltičkog regiona i, konačno, dalje u Češku Republiku i alpski region.

Stoga će dnevne maksimalne temperature nastaviti da dostižu od najnižih do srednjih četrdesetih stepeni Celzijusa širom Francuske i Iberijskog poluostrva, a do vikenda i početka sledeće nedelje i u delovima Balkana i Italije.

Prognoza vremena za Francusku

Najviše temperature iznad zapadne Nemačke i Beneluksa trebalo bi da dostignu gornjih 30 stepeni Celzijusa, moguće 40-41°C u nekim područjima, od utorka do četvrtka.

Od Švajcarskih Alpa do nizija Belgije, nacionalne meteorološke službe jednoglasno upozoravaju na najtoplije junske temperature ikad zabeležene.

Temperature preko 40 °C svakodnevno za Francusku, Veliku Britaniju, Beneluks, Italiju i alpski region zbog razvoja prekomerne toplote

Mnogi departmani na kopnu Francuske su pod ekstremnim “crvenim upozorenjem”, a jugozapadni regioni se spremaju za produženi plato od 45°C (113°F) koji će trajati nekoliko uzastopnih dana.

Sa jačanjem grebena u visini i pratećim toplim oblakom, temperature su već značajno porasle širom Iberijskog poluostrva i jugozapadne Francuske.

Od prošle nedelje, prekomerni toplotni talas se već proširio Francuskom, sa najvišim dnevnim temperaturama koje dostižu 39-42°C. A one će biti još više u narednim danima. Ove temperature će stoga dovesti u pitanje istorijske zapise stotina meteoroloških stanica širom Francuske.

Neki meteorološki modeli nagoveštavaju brutalne vrućine u utorak i sredu, sa najvišim popodnevnim temperaturama koje bi potencijalno mogle dostići 43-45°C u većem delu centralne, severne, zapadne i jugozapadne Francuske. Ovo je zaista istorijska vrućina, i čak bi neki rekordi svih vremena mogli biti dovedeni u pitanje ove nedelje, ne samo da će oboriti junske rekorde vrućine.

U sredu se od Bretanje do regiona Pei de la Loar u Francuskoj očekuju temperature od 42 do 45°C, sa udarima vetra koji dostižu 50 km/h i relativnom vlažnošću ispod 10%. Pod ovim uslovima, sve je verovatnije da će se razviti efekat poznat kao toplotni talas i fleš suša (HWFD) (poznatiji kao “efekat fena za kosu”).

Irska i Velika Britanija

S druge strane Lamanša, Meteorološka služba Velike Britanije je takođe izdala retko “upozorenje na ekstremne vrućine” zbog neviđenih 40 °C (104 °F) koje prete da obore pedesetgodišnji junski rekord.

I globalni i ICON/ARPEGE modeli visoke rezolucije i dalje ukazuju na to da će temperatura od 40-41°C postati sve verovatnija, relativno široko na jugu Engleske u četvrtak. Ovo dovodi do retkog, crvenog upozorenja sa ekstremnim rizikom od vrućine.

Ovo je ekstreman i ponovo neviđen toplotni talas koji se razvio na Britanskim ostrvima. Brojni rekordi stanica su osporeni i mogli bi biti oboreni, što je bukvalno izbrisalo junski toplotni rekord u većem delu Engleske i Velsa.

Temperature će takođe dostići niskih 30 stepeni Celzijusa širom Irske, Severne Irske i severne Engleske u sredu i četvrtak. Čak će i Škotska verovatno imati oko 30 stepeni Celzijusa zabeleženih u dolinama.

Ovo je zaista istorijski događaj za tako ranu letnju sezonu; toplotni talas će biti ekstreman.

Iberijsko poluostrvo, Španija i Portugalija

Temperature, sa lokalnim dostignućima do 44°C, razvijaće se od utorka do srede širom južne Španije, ali će se u Portugalu zadržati najviše u gornjim tridesetim stepenima.

Posle sredine nedelje, temperature će biti nešto niže barem na poluostrvu.

Italija i centralno Balkansko poluostrvo

Temperature će takođe postepeno rasti širom centralne Evrope i Mediterana prema sledećem vikendu, sa gornjim 30-im do najnižih 40-ih stepeni od nedelje do utorka sledeće nedelje u severnoitalijanskim ravnicama.

Takođe će postati znatno toplije širom Balkana, gde će temperature postepeno rasti iz dana u dan, dostižući gornje tridesete stepene Celzijusa u nekim regionima, sa suvom vazdušnom masom zarobljenom ispod šireće toplotne kupole.

(severe-weather.eu)

BONUS VIDEO: ITALIJANI I TURISTI POHRLILI NA FONTANE: Ovo je njihov način rashlađivanja