SA svoje pregovaračke misije na relaciji Priština-Beograd, izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak vratio se u Brisel sa jasnim porukama koje je iznela samo “jedna strana”. Dok je u Beogradu imao priliku da razgovara sa našim državnim vrhom, čuje konstruktivne predloge i podršku evropskom predlogu za Statut Zajednice srpskih opština, u Prištini praktično nije ni imao s kim da razgovara.
Foto: Printskrin/Jutjub/Kosovo onlajn
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti otišao je u Nemačku da bodri Albaniju u meču protiv Hrvatske na Evropskom prvenstvu u fudbalu, Lajčaka nije mogla da ugosti ni predsednica tzv. Kosova Vljosa Osmani jer je imala prečih obaveza, pa je evropski zvaničnik morao da priča sa Kurtijevim zamenikom Besnikom Bisljimijem.
Sve je izgledalo kao da je Priština već otpisala aktuelnog izaslanika i da se sprema za nekog novog koji će preuzeti dužnost, iako je Lajčak najavio da će na položaju ostati do januara. Očigledna je namera Brisela da se za to vreme završi bar deo započetog posla, posebno oko formiranja ZSO. Prištinski predstavnici, međutim, u više navrata isticali su da neće prihvatiti čak ni evropsku verziju, već ceo proces dodatno mute nudeći da sami napišu tekst.
Lajčak je ovom prilikom poručio da je “pitanje zašto još ne postoji ZSO, pitanje za privremene prištinske institucije i da ne vidi razlog da se ne krene dalje nakon predstavljanja evropskog nacrta statuta”. Istovremeno, pokušavajući da odobrovolji Kurtijevu vlast, on je ponovo ukazao na to da će nakon usaglašavanja u dijalogu, Statut ZSO biti upućen na razmatranje na ustavni sud u Prištini:
– Zato vas pitam – šta može da pođe po zlu? Kako bi ZSO mogla da bude štetna ili opasna po Kosovo ako ustavni sud ima konačnu reč o Statutu? Takođe, uveren sam da će na kraju ZSO biti uspostavljena jer je Kosovo dužno da to učini po međunarodnom pravu.
Diplomata Zoran Milivojević smatra da čim je naša strana prihvatila EU predlog to jasan signal da nam odgovara, da je predlog u skladu sa Briselskim sporazumom i garancija za srpski narod.
– S druge strane, nemam utisak da će Kurti da prihvati bilo koju varijantu ZSO i bilo koji statut – objašnjava Milivojević, za “Novosti”. – On neće zajednicu koja je garancija za Srbe, već hoće da sprovede potpunu kontrolu prostora KiM i da isključi srpsku stranu u svakom pogledu. Lajčak to što izjavljuje radi zbog Prištine, ali nas ne treba da interesuje njihov ustavni sud, već samo Briselski sporazum koji je stariji od svakog unutrašnjeg prava, na koji je potpis stavila EU. Prištinska strana svojim ponašanjem demonstrira stav – niti su zainteresovani za dijalog, niti za ZSO, ali odgovornost je na briselskoj strani da utiče na prištinsku.
Sociolog Vladimir Vuletić smatra da je Kurti nastavio da manifestuje svoju politiku i stavio do znanja da ga ne zanimaju nikakvi razgovori dok Srbija ne prizna tzv. Kosovo, što je pokazao odlaskom na utakmicu u Nemačku umesto da razgovara o budućnosti:
– Za njega su stvari završene, dok Srbija pokušava i uporno radi na tome da se postigne nešto što bi bilo u njenom interesu. Ukoliko ZSO ne bude formirana, dijalog Beograda i Prištine mogao bi da ide u pravcu toga da izaslanici EU odvojeno razgovaraju sa predstavnicima Beograda i Prištine.
Predsednik Instituta za promociju vladavine prava Veljko Rakić izjavio je da će Priština morati da ispuni međunarodnu obavezu i formira ZSO, “od koje niko ne može da pobegne kao što ni Beograd nije pobegao od svojih obaveza koje je preuzeo”. On je za Tanjug rekao da je razgovor Vučića i Lajčaka bio očekivan i dodao da se nada da će ovaj susret doneti neke promene u smislu formiranja ZSO.
Nacrt statuta ZSO Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predstavili su predstavnici SAD i EU za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak, spoljnopolitički savetnici predsednika Francuske i kancelara Nemačke, Emanuel Bon i Jens Pletner, i diplomatski savetnik premijerke Italije Alesandro Katane 21. oktobra. O tom dokumentu, koji je zapadna petorka opisala kao “moderan i izbalansiran evropski predlog”, bilo je reči i na odvojenim sastancima Kurtija i Vučića sa liderima EU, Francuske, Nemačke i Italije 26. oktobra u Briselu.
Pošto je prištinska strana odbila nacrt statuta ZSO našeg Upravljačkog tima, a koji je sačinjen prema obavezi iz Briselskog sporazuma, predstavnici Beograda istakli su da je “papir za formiranje ZSO velike petorke solidna osnova za nastavak razgovora”, kao i da smo spremni da radimo na njemu i da se odmah ide u primenu.
– Papir se odnosi isključivo na formiranje ZSO. Ne mogu da govorim o detaljima, jer nije dogovoreno. Mi smo za taj papir rekli da je veoma dobra osnova i da smo spremni da radimo i da odmah idemo u primenu. Sve to uz jednu važnu stvar o kojoj sam u više navrata govorio, a ponovio sam i u Briselu – nema članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama, ne priznajemo nezavisnost Kosova, integritet Kosova. Za nas su važni principi iz 2015. o ZSO. Srbija može da finansira različite aktivosti, poput školstva i zdravstva, a zna se koliko ometanja ima od Prištine po tim pitanjima – rekao je predsednik Vučić nakon ranijeg predstavlja evropskog statuta ZSO.
U sredu briselska runda
NAREDNI sastanak na visokom nivou u dijalogu Beograda i Prištine biće održan u sredu u Briselu, a na njemu će učestvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, potvrdio je portparol EU Peter Stano.
Stano je rekao da će tom sastanku učestvovati i visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Đozep Borelj i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak.