U ZAPADNIM centrima “svečano” su obeležili godišnjicu Ohridskog sporazuma, podvlačeći crtu šta je dosad urađeno. Iz Brisela razočarano ukazuju da se nedovoljno odmaklo u primeni, a visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borelj otvoreno poručuje – nastavićemo da vršimo pritisak na obe strane. Međutim, nema sumnje da će Beograd biti glavna meta, s obzirom na to da u Prištini očekuju nagradu za “kooperativnost” pokazanu prošle nedelje.
Borelj je juče, baš na dan kada je prošle godine održan sastanak u Ohridu, ocenio da su Beograd i Priština postigli “veoma ograničen napredak” u primeni sporazuma, uprkos, kako je naveo, velikoj podršci EU i međunarodne zajednice:
– Veoma mi je žao što ovaj dogovor, koji je bilo veoma teško postići, nije sproveden. Nastavićemo da vršimo pritisak na obe strane kako bismo napredovali, ali godinu dana kasnije primena nije bila baš onakva kakvu sam očekivao.
Ova poruka dolazi nekoliko dana nakon posete američkog izaslanika Gabrijela Eskobara Prištini, gde mu je “servirana” vest da će Priština, nakon osam godina odlaganja sudske presude, manastiru Visoki Dečani vratiti 24 oteta hektara, a što je jedan od glavnih uslova za prijem lažne države u Savet Evrope. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti već zadovoljno trlja ruke, računajući da bi člansku kartu mogao da prigrabi krajem maja, kada zaseda Savet ministara SE.
Zahtevi ZSO i dinar
NAŠA delegacije otputovala je u Brisel, na novi pokušaj da se ključne teme za opstanak Srba u pokrajini pomere s mrtve tačke. Tim na čelu sa direktorom Kancelarije za KiM Petrom Petkovićem opet će danas insistirati da se formira ZSO na koju se čeka već deceniju, kao i da se hitno reši problem koju je izazvao Kurti proterujući dinar. Priština je i na poslednjoj rundi pokazala da joj je opstrukcija glavni cilj, jer su u Brisel poslali
Horsko insistiranje na primeni Ohridskog sporazuma, u trenutku kada je Briselski gurnut pod tepih i gotovo zaboravljen, i te kako ima veze sa planovima Prištine da dobiju još jedan pečat na svoju “nezavisnost”. U tački četiri “Ohrida” se navodi da se “Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”. U ovom slučaju to bi značilo da Beograd, bar ćutke, treba da podrži ulazak lažne države u SE.
– Očekujem samo loše vesti za nas. Narednih dana objasniću kako su nas varali, lagali, glumili i neki tobožnji prijatelji i drugi, a tiče se članstva Kosova u SE. Rekli smo im šta će se dogoditi ukoliko se to dogodi, budući da oni misle da imaju pravo na tumačenje sporazuma na lažan način – poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže za “Novosti” da slede pritisci na Srbiju s više strana, a cilj je i da evropski i američki zvaničnici pred nastupajuće izbore u Briselu i Vašingtonu izađu pred svoje birače sa nekim konkretnim rezultatima na međunarodnom planu. Sve to, ističe, trebalo bi da amortizuje lošu sliku na frontu i činjenicu da Ukrajinci trpe poraze:
– Zbog svega će se insistirati na brzoj primeni Ohridskog sporazuma, a ne Briselskog, jer ih on podseća na dogovore koji nisu ispunjeni već deceniju. A “Ohrid” bi trebalo da im donese normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, onako kako oni to zamišljaju, jer je za SAD i većinu članica EU Kosovo nezavisna država.
BONUS VIDEO:
DR NOVOSTI: Kako biti emocionalno inteligentniji?