U današnjem šizofrenom i uspaničenom obraćanju javnosti povodom sumnji u pogledu zakonitosti i izvora njegovog finansiranja koje je prethodnih dana preneo naš list, Dejan Petar Zlatanović je praktično potvrdio njihovu opravdanost.
Foto: S. J. M.
Ovaj opskurni “javni radnik” je danas u samo jednom obraćanju imao nekoliko verbalnih “bravura” sa one strane zdravog razuma, budući da je sebe istovremeno deklarisao kao “novinara” i promotera ekstremističkih političkih stavova, kao čoveka koji je odbio novac da bude rusofil i kao čoveka koji je odbio novac da ne bude rusofil, kao invalida od detinjstva i ponosnog naslednika Karađorđa Petrovića (priznajući, istini za volju, da je jedina sličnost između njih dvojice perčin na glavi), ali i kao vlasnika medijske kuća čije je finansiranje potpuno transparentno, izuzev brojnih anonimnih donacija za koje navodno ni on sam ne zna od koga potiču i iz koje države su uplaćene.
Ovim kratkotrajnim izlivom iskrenosti Zlatanović je nehotice demaskirao celu šemu njegovog netransparentnog i samim tim vrlo spornog finansiranja. Ukazao je da se veći deo novca kod njega sliva po principu prikrivenih kapilarnih donacija podeljenih u veliki broj tranši manjih iznosa, što je školski primer modus operandija koji zapadne obaveštajne službe primenjuju kada tajno materijalno pomažu prevratničke i subverzivne snage u državama koje nastoje da uvuku u živo blato obojenih revolucija.
Za očekivati je da će Zlatanović, suočen sa istinom, već u sledećem obraćanju javnosti, u svom maniru batrganja ljigave jegulje kada dospe u zamku, pokušati da pronađe izgovor u njegovoj navodnoj naivnoj veri u ljudsku dobrotu, lošem psihofizičkom stanju zbog koga mu je pala koncentracija kada je ubirao tajne i anonimne donacije ili u opseni da je sve to činio kako bi oslobodio Kosovo i Metohiju, koje je danas u svom obraćanju u jednom momentu nazvao republikom, i to nekoliko trenutaka pre nego što su mu se oči napunile suzama zbog perčina koji nosi na glavi.
Pre nego što se još jednom upusti u nevešte verbalne egzibicije, bilo bi bolje da se obrati za pomoć najumnijem i najčasnijem nacionalnom pregaocu koga ima čast da poznaje, dr Draganu Petroviću, koji će sigurno umeti da mu, kao najveći svetski poznavalac geopolitike postsovjetskog prostranstva, objasni koju je ulogu tajno kapilarno finansiranje od strane zapadnih obaveštajnih službi imalo u izazivanju obojenih revolucija u državama nastalim raspadom SSSR-a. I da mu ukaže na analogije sa ponašanjem koje je od Zlatanovića načinilo slepim i zaslepljenim oruđem u rukama tih istih službi, za bednu šaku dolara.