ZA najnoviji talas napada i pritisaka na Srbiju, Priština planira da iskoristi predstojeći popis stanovništva kako bi prikupila dodatne podatke koje bi mogla da iskoristi u tužbi protiv Srbije “za navodne zločine tokom rata”.
Foto: Novosti
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti poručio je da su u toku pripreme da se Srbija optuži kao država odgovorna za zločine protiv čovečnosti i za genocid počinjene tokom rata na Kosovu. Kurti je pozvao državno tužilaštvo da se “danonoćno i maksimalno” angažuje kako bi, kako je rekao, odgovorni za smrt nastradalih bili procesuirani.
U prilog ovom novom manevru koji se krčka u Kurtijevoj kuhinji uz podršku Zapada, govori i to što je prištinska Agencija za statistiku uvrstila u popis evidentiranje “ratne štete tokom 1998. i 1999. godine”, objašnjavajući da su ti podaci neophodni navodno kako za pregovore sa Srbijom tako i za članstvo u EU. Pitanje koje će se postavljati prilikom popisivanja glasi: Da li je porodična privreda imala ekonomske štete kao rezultat ratnih dejstava? Ukoliko je odgovor pozitivan, mora se navesti opština i mesto stanovanja. Popis podrazumeva i izjašnjavanje o vrednosti uništene imovine tokom sukoba, a građani daju informacije o tome da li u njihovim domaćinstvima ima poginulih, povređenih ili nestalih lica o kojima se traži pol, ime, prezime, godište, godina smrti. Jedno od pitanja jeste da li je u porodici bilo tortura, nasilja, psihičkih posledica. Takođe, popis podrazumeva i evidenciju raseljenih lica.
Komentarišući najavljenu tužbu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je juče da se Srbija nje ne boji, ali i istakao da “Kurti baš sada preti tužbom za navodne ratne zločine i genocid, jer će mu ulazak u Savet Evrope omogućiti da koristi institucije te organizacije”.
– Zbog toga što su mu izvestiteljka za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope Dora Bakojani i zapadne sile omogućile da uđe u tu organizaciju, pa će da koristi njene institucije da preko njih podiže tužbene zahteve protiv Srbije – rekao je Vučić. – Kurti je do sada čekao da neka druga zemlja podnese tužbu za genocid, jer tzv. Kosovo nije priznata zemlja u UN i ne može da podnese tužbu pred Međunarodnim krivičnim sudom. To može neko drugi u njegovo ime, što nije lako, već preteško političko pitanje.
Posle dvogodišnjeg odlaganja Priština je najavila da će 5. aprila početi popis stanovništva na Kosovu i Metohiji kojim će biti obuhvaćene i četiri većinski srpske opštine na severu Kosmeta. Kako su preneli prištinski mediji na albanskom jeziku, popis će trajati do 17. maja i sprovodiće se “kako bi se stekao precizan uvid u socijalne i društvene uslove života građana”.
– U popisu stanovništva biće angažovano oko 3.500 popisivača i 892 nadzornika, kao i predstavnici Agencije za statistiku – podaci su koje prenose mediji na albanskom jeziku i ističu da će preliminarni rezultati biti objavljeni tri meseca po završetku popisa. – U individualnom upitniku se nalaze 42 pitanja među kojima su navedena i ona o putovanjima i vrsti prevoza koji građani koriste.
Kako će najavljeni popis proći, hoće li doći do njegovog odlaganja i hoće li na njemu učestvovati Srbi ostaje da se vidi, ali za sada je izvesno da poslednjih meseci, ali i godina sa Kosova i Metohije u zemlje zapadne Evrope odlazi sve veći broj mladih nezadovoljan ekonomskom situacijom.
Statistika iz 2011. godine
POSLEDNjI popis stanovništva na tzv. Kosovu na kojem većina Srba nije učestvovala i koji nije obuhvatao četiri opštine na severu, sproveden je 2011. godine prema kome je ukupan broj stanovnika južne srpske pokrajine iznosio 1,739 miliona stanovnika. Međutim, na ovaj podatak usledile su mnogobrojne reakcije pre svega u smislu da je popis nerealan i da su upisane i osobe koje žive u inostranstvu, ali i Albanci sa juga Srbije.