Zaglušujuća buka iz vazduha probudila je Beograđane 16. oktobra 1929. godine u 6 časova i 35 minuta, kada se iz sivkaste jutarnje magle iz pravca Avale, pojavila jedna krupna ovalna silueta, koja je postajala sve veća i sve jasnije ocrtavala svoj trup.
Iako je njegova slika Beograđanima bila poznata iz ilustracija i sa bioskopskog platna, specifično brujanje i lupa koja je iz njega dopirala nije imala nikakve veze sa poznatim zvukom avionskih motora.
Evropska i svetska aeronautička atrakcija toga doba, čudnovata i ogromna leteća sprava, nemački dirižabl “Graf Cepelin” polako se približavao Beogradu.
Samo godinu dana pre, istom ovakvom letelicom, njen izumitelj dr Hugo Ekener preleteo je Atlantik u prvom interkontinentalnom putničkom letu od Nemačke do Amerike i nazad.
Foto: Printscreen You Tube
O mogućem prolasku ovog dirižabla nad Beogradom pisala je domaća novinska štampa, prateći svakodnevno na naslovnim stranicama njegov let na putu oko sveta. Кonačno, na let preko Balkana zaputio se 15. oktobra oko 20 časova i 29 minuta sa aerodroma u Fridrihshafenu.
Trebalo je da leti preko Minhena za Beč, Bratislavu, Budimpeštu, Segedin, Beograd, Niš, Sofiju i Bukurešt i nazad preko Segedina, Budimpešte i Brna.
Dok se “Graf Cepelin” probijao kroz beogradsku jutarnju maglu i opisivao prvi krug oko grada, rika njegovih motora tresla je prozore „kao da je neka aždaja iz bajke doletela iznad varoši“.
Od te lupe i treske pootvarali su se prozori, a svet je, još uvek sanjiv, istrčao na balkone i u svoja dvorišta.
Ljudi su izlazili da vide leteću neman, „ne misleći na svoje toalete, dame su bile u noćnim košuljama, mlade devojke na balkone su istrčavale u šarenim pidžamama pa čak i kombinezoničićima, a muškarci su pokazali svoje nezgrapne gaće i maljave listove“.
A bilo je radoznalaca koji su istrčali samo u košuljama da ništa ne propuste od interesantnog prizora koji su sa nestrpljenjem očekivali.
Isto kao i među ljudima, uzbuna je nastala i među pticama u baštama i parkovima. 
Foto: Digitalna Narodna biblioteka Srbije
Mrko telo ove vazdušne lađe, leteći na visini od četiri stotine metara, delovalo je gorostasno i bilo je u potpunoj disharmoniji sa brzinom i lakoćom kojom se kretalo kroz vazduh.
Tek pošto je napravljen prvi i najveći krug nad Beogradom, a zahvatao je od Čukarice, pa preko krajnje periferije Vračara i Smederevskog Đerma prema Višnjici, pa ukrug preko donjeg Banata, iza Zemuna i aerodroma u naglom zavijutku iznad Savskog mosta, “Graf Cepelin“ je počeo da se spušta.
Кroz maglu se u početku teško primećivala velika kabina sa prozorima sa kojih je posada lađe i oko dvadesetak putnika radoznalo posmatrala spletove beogradskih ulica i dve impozantne vijugave srebrne trake Save i Dunava, kao i beogradske palate i udžerice.
Negde nad Zemunom skrenuo je na novi, dve godine ranije otvoreni, zemunski aerodrom na koji je bačen poštanski džak sa pismima upućenim sa vazdušne lađe.
Taj zavežljaj je jedan vojnik odneo komandantu šestog vazduhoplovnog puka potpukovniku Miodragu Tomiću, koji ga je otvorenog dostavio zemunskoj pošti Jedan poveći žuti koverat pao je u dvorište Budimske ulice broj 22 u dvorište Irene Penc.
Prilikom sledeća dva kruga iznad grada magla se polako podigla, a letelica se spustila na sto metara visine, tako da se već moglo jasno pročitati na prednjem kljunu čitko i veliko belo ime „Graf Cepelin“ a na srednjem boku LZ 127. 
Foto: Tekst iz novina „ Vreme“ od 17.10.1929. godine
Četvrti krug nad Beogradom napravljen je u 7 časova i 10 minuta, leteći iznad Кalemegdana, pa preko Кnez Mihailove ulice, do Terazija, Dvora i Miloša Velikog.
Beograd je za trenutak stao, sve oči bile su uprte ka nebu.
– Cepelin! otelo se iz stotine grla u strahu da se ogromno čudo ne sruči na glavu.
Na sve strane počele su se skupljati grupice ljudi očiju uprtih u nebo. Đaci koji su krenuli u školu držali su čvrsto svoje knjige pod pazuhom gledajući u nebo sa nevericom.
Neki ljudi su skidali šešire i kačkete kličući ili mašući jutarnjim gostima, a kako je zabeležila tadašnja štampa, i putnici iz kabine dirižabla su odpozdravljali beograđanima, a kroz prozor se mogla prepoznati i jedna istaknuta jugoslovenska zastava.
Letelica je zatim otišla u pravcu Đerma, a odatle preko Dunava opet prema aerodromu, da bi na čas opet nestala u magli i pojavila se preko Save, pa iznad Dušanovca i Banjice otišla prema jugoistoku.
Na dalji put su ga ispratile sirene jedne zemunske fabrike. Nakon leta nad Somborom, Novim Sadom, Beogradom, Ćuprijom, Nišom dirižabl “Graf Cepelin” je u 11.30 časova nastavio let u pravcu Bugarske.
Na današnji dan rođen je major JNA Milan Tepić, jedini narodni heroj u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije. Stradao je 29. septembra 1991. godine kada je digao u vazduh vojno skladište Bedenik u blizini Bjelovara da bi sprečio da padne u ruke hrvatskog Zbora narodne garde.
26.01.2024