AUTORSKI tekst direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujona „Imaju li Putin i Tramp šanse da se dogovore oko Ukrajine“ nedavno je preneo poznati francuski nedeljnik Valerus aktueles (Valeurs actuelles).
FOTO TANJUG/ Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Gujon u svom autorskom tekstu navodi da je predsednik Donald Tramp rekao da će jedan od njegovih prvih poteza, po zvaničnoj inauguraciji, biti postizanje sporazuma sa Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini. Ruski predsednik je potvrdio spremnost da što pre razgovara sa svojim američkim kolegom.
– Očekuje se da će telefonski razgovor dvojice lidera biti zakazan u bliskoj budućnosti, ali format mogućeg sastanka još nije određen. Jedno je sigurno: mesto sastanka će biti odlučujuće za uspeh pregovora. To, zbog očigledne potrebe za ravnotežom, ne može biti ni neka država naklonjenija Americi, niti neka koja bi naginjala Rusiji. Zbog toga predsednik Aleksandar Vučić veruje da bi upravo Srbija bila „izuzetno prikladno“ mesto za održavanje ovakvog samita i okončavanje rata čije posledice svi osećamo – tvrdi Gujon.
On kaže da činjenica da Donald Tramp i Vladimir Putin uživaju veliku popularnost u Srbiji.
– Tramp bi ovde imao više pristalica nego u bilo kojoj drugoj zemlji van SAD (59% anketiranih Srba bi glasalo za Trampa da su Amerikanci)! Paradoksalno, ovo poštovanje je jednako snažno i prema Putinu, koji je posebno cenjen iz razloga verske i civilizacijske bliskosti i, naravno, zbog svog ličnog stava. Još važnije, predsednik Vučić, koji za razliku od drugih, nikada nije prekinuo veze sa Rusijom, lako može da kontaktira i Donalda Trampa, i Vladimira Putina i sa njima razgovara otvoreno i s poverenjem. To je prednost kojom se mali broj svetskih državnika danas može pohvaliti“, kaže on.
Arno Gujon tvrdi da se ne radi o marketinškom triku kakve prečesto možemo videti u politici. „Ova izjava predsednika Vučića ima, kao što vidimo, uporište u vrlo povoljnom geopolitičkom kontekstu koji je plod duge diplomatske tradicije. Srbija zaista može da pretenduje na istorijski poziv da služi kao spona između istočnih i zapadnih sila, jer ih ne vidi kao protivnike, već kao partnere – kaže on.
U autorskom tekstu Gujon još navodi da Srbija od 1217. godine, gradi ravnotežu između Istoka i Zapada, što je nastavljeno kroz Titovu nesvrstanu politiku do danas.
– I danas, u vreme sukoba Rusije i Zapada, Srbija uspeva da očuva tu neutralnost i to ne na pasivan način. Protagonisti obeju strana znaju da se Srbija, koja je i sama pretrpela strašne ratove, neće mešati u sukob, osim diplomatski i u službi mira. Tako je Beograd na samom početku rata u Ukrajini simbolično suspendovao vojne vežbe kako sa NATO-om, tako i sa ODKB-om (Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti), vojnom alijansom izgrađenom oko Rusije – kaže Gujon.
U autorskom tekstu Gujon navodi da uprkos tome, Beograd je od početka sukoba odbijao da se pridruži međunarodnim sankcijama protiv Moskve i ostaje otvoren za trgovinu sa Rusijom.
– I pored toga, Beograd je najoštrije osudio rat u Ukrajini u ime principa nepovredivosti granica i odbrane suvereniteta država. Srbija je u procesu pristupanja Evropskoj uniji i upravo je uspostavila dugoročnu saradnju sa Francuskom odlučivši da se opremi novim „rafalima – navodi on.
Što se tiče energetike, Gujon kaže da Srbija ima privilegovan odnos sa Rusijom iz geografskih i istorijskih razloga, ali je nedavno potpisala sporazum o energetskoj saradnji sa Sjedinjenim Državama. Takođe, moći će da garantuje bezbednost Donaldu Trampu.
– Danas, kada sukob dva bloka deluje nezaustavljivo i preti da uđe u nezamislivu logiku međusobnog uništenja, od vitalnog je značaja osloniti se na trećeg aktera sposobnog da razgovara sa obe strane i promoviše dijalog kako bi oružje konačno utihnulo. Srbija ima taj kapacitet i mogućnost da zbliži Istok i Zapad – kaže Arno.
Gujon zaključuje da kao što pozdravljamo prekid vatre u Pojasu Gaze, neophodno je uložiti sve napore kako bi se što pre i pod najboljim uslovima okončao i ukrajinski sukob, koji je već naneo ogromne gubitke u životima, izazvao masovna raseljavanja i patnju, a čije bi posledice, ako se nastavi, mogle imati dalekosežne posledice po sve nas.