SAVETNIK predsednika Srbije za regionalna pitanja, Adam Šukalo, oštro je kritikovao proteste studenata u Srbiji.
FOTO:Privatna arhiva
– Nakon višemesečnih blokada fakulteta od strane studentskih plenuma, na scenu stupa nešto novo – „plenum građana“. Još jedan proizvod stvarnog organizatora protesta koji se kriju duboko u senci i odatle rukovode podrivanjem kako države Srbije, tako i društva u celini.
Plenum kao instituciju ne poznaju ni Ustav ni zakoni. To je samoproglašeno telo, ne svih studenata i profesora pojedinačnih fakulteta, nego one glasne i agresivne grupe, koja iako u manjini svoje mišljenje nameće svima. Pričaju oni prazne priče o tome kako je to oblik „najdirektnije demokratije“, ali o toj i takvoj demokratiji mogu svedočiti svi oni koji su se usudili da javno kritikuju rad plenuma, posebno student medicine sa prosekom 10.0 Miloš Pavlović, na kojeg se ta „demokratska“ masa posebno ostrvila jer se usudio da razobliči njihovo licemerje.
Plenumi su od fakulteta napravili smetljišta, spavaonice, sve ono što fakultet nije. Da li to od danas čeka i gradove širom Srbije? Ako posmatramo efekte na mikro planu, nije teško zamisliti kako će to izgledati na makro planu.
Čitava ta priča o plenumima podseća na „sovjete radnika, vojnika i seljaka“ u Rusiji u Petrogradu oktobra i novembra meseca 1917. godine. Isto su tako pod krinkom „direktne demokratije“ glasni i agresivni boljševici preuzeli vlast. Posle njihovog preuzimanja vlasti došlo je do formiranja prekih sudova, masovnih ubistava svih onih koji su protiv novoosnovane vlasti, njihovo nasilje izazvalo je revolt druge strane pa je nastupio višegodišnji građanski rat, posle toga su milioni umirali od gladi.
Svaka vlast ima mana. Svaka vlast ima prostora da se popravlja. Ali i najgora vlast izabrana stvarnim demokratskim putem na izborima je bolja od bilo kakve vlasti izborene na ulici od strane samoproglašenih tela. Tako se ne stvara sistem. Tako se pravi anarhija.
Da svedočimo anarhiji i licemerju govori i činjenica da se na tri meseca od tragedije, umesto poklanjanja žrtvama prave žurke, dovode trubači, okreću prasići na ražnju, peva, svira, pleše. To niti je u duhu naroda kome pripadamo, niti u duhu vere koju ispovedamo.
Skupove podrške plenumima održali su i u Splitu i Zagrebu. Danas kao žale za poginulima u Novom Sadu, a u avgustu će zdušno uz Tompsona proslavljati „obljetnicu“ oluje. Na jednom transparentu, kojeg su dali detetu u ruke, napravljena je igra slova tako da se jasno iščitava poznata ustaška pesma „Sude mi“. Ako nekada i posumnjate u svoje stavove i postupke, dobro pogledajte ko ih odobrava i jasno ćete znati da li ste na pravom putu ili hodite stranputicom. Vaše akcije protiv države Srbije i čitavog društva odobravaju osvedočeni srbomrsci poput Nataše Kandić, Dinka Gruhonjića, Dragan Bursać, Aida Ćorović, Nenad Čanak…Već se u izveštajima stranih medija spominje i „vojvođanski jezik“.
Na čelu protesta, prvih sedmica, nalazili su se opozicioni političari. Kad su nalogodavci videli da su njihove metode bezuspešne, prešlo se na studente i plenume, jer po prirodi većina oseća empatiju prema mladim ljudima. Nakon nekoliko sedmica u „ilegali“ ponovo su opozicioni političari na protestima. Sad opet oni preuzimaju. Svi zahtevi su ispunjeni. Postupci su pokrenuti. Odgovorni u pritvoru. Zašto izostaje dijalog sa predstavnicima vlasti? Izostaje jer im cilj nije vlast. Njihov jedini cilj je Srbija!
Otadžbina je pod napadom. Otadžbina nas treba. Otadžbina treba svoje heroje. Miloš Pavlović sa početka teksta je već postao jedan od njih. Svako od nas treba da se zapita da li želi da bude Miloš Pavlović i da pomogne otadžbini ili da bude Dinko Gruhonjić da je vuče u ambis. Između Miloša i Dinka, biram Miloša – navodi se u tekstu.