VIŠEGODIŠNjA dilema “Kosovo ili Evropska unija” koja je lebdela nad Srbijom, dobiće svoj praktični izraz sledeće nedelje sažet u bestijalnoj i zvaničnoj uceni Brisela – nema ništa od članstva u EU dok ne priznamo lažnu državu i pomirimo se sa njenim članstvom u UN.
Foto D. Milovanović
Ambasadori država članica Unije usvojili su pre dva dana ažurirani tekst zajedničke pozicije za poglavlje 35, koji podrazumeva da će Srbija u potpunosti sprovoditi svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, u skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji, dogovorenog 18. marta 2023. godine u Ohridu. To znači da ovaj dokument postaje sastavni deo pregovora u okviru pregovaračkog poglavlja 35. Potvrdu su, bez diskusije, dali ambasadori na sastanku Odbora stalnih predstavnika vlada država članica EU (COREPER) i tako od Beograda praktično zatražili da se odrekne dela svoje teritorije.
Tekst bi trebalo da bude potvrđen na Savetu EU za spoljne poslove, najverovatnije sledeće nedelje, nakon čega će biti zvanično upućen našim vlastima kao akt pregovaračke pozicije EU za poglavlje 35. Dok se Srbiji samo ispostavljaju uslovi, Prištini se gleda kroz prste, iako 11 godina nije formirala Zajednicu srpskih opština, što je obaveza iz Briselskog sporazuma i daje joj se nagrada u vidu vizne liberalizacije i utiranja puta ka Savetu Evrope mimo svih kriterijuma i normi međunarodnog prava.
Ohridski dokument, koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije želeo da potpiše, između ostalog, podrazumeva da se Beograd ne protivi članstvu lažne države u međunarodnim institucijama, među kojima su i Ujedinjene nacije. Državni vrh je jasno rekao da smo uvek za razgovor, ali da su crvene linije – nema stolice za Prištinu u UN, niti priznavanja lažne države.
Hoće li Srbija biti stavljena pred izbor “Kosovo ili EU”, zavisiće od Saveta Evropske unije koji donosi konačnu odluku i to konsenzusom. Prema nezvaničnim informacijama, Mađarska, iako je priznala tzv. Kosovo, protivi se ovakvom uslovljavanju. Glas ima i pet zemalja koje nisu priznale lažnu državu: Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija.
Prema rečima nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Živadina Jovanovića, EU nema mandat Saveta bezbednosti UN za rešavanje pitanja statusa, najmanje za nametanje uslova, rokova i rešenja, kršenjem međunarodnog prava i pravno obavezujućih odluka SB:
– ЕУ и свака њена чланица појединачно имају обавезу да својим актима и захтевима према Србији поштују Резолуцију 1244 као императивну, међународноправну одлуку. Србија нема обавезу да прихвата или учествује у било којим актима који нису у складу са Повељом УН 1244 или нашим Уставом. Треба да делујемо ослоњени на међународно право, важеће одлуке и пријатељске земље које представљају већину света.
Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS) u februaru su predale predlog kojim bi obaveze iz Ohridskog sporazuma postale sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije u EU. Tim tekstom, obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i aneks njegove primene, usaglašen kraj živopisnog makedonskog jezera, formalno bi postali sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU. Savet ministara EU je u decembru prošle godine zatražio od Evropske komisije da uvrsti te obaveze u pregovarački okvir Beograda i Brisela.
Brnabićeva: Ostaju crvene linije
– PREDSEDNIK Vučić jasno je rekao koje su crvene linije – “ne” tzv. Kosovo u Ujedinjenim nacijama, ni u bilo kakvim organizacijama, institucijama UN. Takođe, pod broj jedan je osnivanje ZSO, koju čekamo već 11 godina. Nadam se, ali nešto nisam uverena da će i neko podsetiti Prištinu i Kurtija da zaista moraju da formiraju ZSO. Pošto je to bio preduslov mnogih stvari, ali je na kraju nestajao. Sada vidimo da ZSO zaista mora da bude uslov za nešto. I do sad su prekršili sve dogovore i sve sporazume – rekla je predsednica Skupštine Ana Brnabić.