I najnovija halabuka koju nakon izbornog poraza prave Dragan Đilas i njegove političke marionete sa liste “Srbija protiv nasilja” još jedna je epizoda sada već mamutske serije u režiji Dragana Šolaka, formalnog vlasnika Junajted grupe i neformalnog kreatora mnogo većeg mehanizma za uništavanje konkurencije. Đilasov novi politički projekat nije ništa drugo nego još jedna interesna grupa u službi Šolaka.
To je uostalom i javnosti postalo jasno tokom majskih građanskih protesta izazvanih masovnim ubistvima. To je bio onaj momenat kada je Đilasova grupacija bezočno iskoristila bol i empatiju građana i u ulične proteste ubacila interese svog finansijera i medijskog pokrovitelja. A raspisivanje izbora, kao pokušaj ugrožavanja Vučićeve vlasti, i dobijanje nacionalne frekvencije, kao novi izvor širenja biznisa, Šolaku su u ovom trenutku prioritetne stvari. Zato je i ovo čemu sad svedočimo samo nastavak te beskrupulozne igre Dragana Šolaka oko koje se vrti mnogo nevidljivih igrača i nesagledivo prostranstvo još bržeg i većeg bogaćenja.
Noseća uloga u predizbornom i postizbornom segmentu rezervisana je za Đilasa i on je gotovo celu opoziciju uspeo da uklopi po meri Šolaka. Ko se u takav šablon nije uklapao, nije ga ni moglo biti u medijima Junajted grupe. Medijska mašinerija je naravno jedan od najvažnijih delova Šolakovog mehanizma, a N1 i Nova S su u njemu udarne igle. Upravo u tom delu se krije i glavni distributivni centar kroz koji se plasiraju sadržaji naručeni od već kupljenih igrača. Ko malo pažljivije prati mogao bi da sa priličnom tačnošću locira sve centre iz kojih je Šolak obezbedio municiju za svoju borbu za ekstraprofit u Srbiji. Koliko je bilo vidljivo u ranijim njegovim biznis poduhvatima, toliko je vidljivo i u ovom najnovijem koji se trenutno pokušava useliti u Republičku izbornu komisiju. To je tako, jer je pokrenut apsolutno isti političko-medijski mehanizam za uništavanje konkurencije, a u njemu postoji cela jedna mreža povezanih političara, i domaćih i stranih, instrumentalizovanih medija i nevladinih organizacija.
Zato ne treba da čudi što se i u veštački stvorenu postizbornu krizu u Srbiji postepeno uključuju i pojedini evroparlamentarci, američki kongresmeni i senatori, takozvani nezavisni analitičari, nevladine organizacije… U tome se mogu sagledati i efekti ugovora koje je Šolak u prethodnom periodu sklapao sa lobističkim kućama širom sveta. Tako su lobisti svetske konsultantske kuće “Highgate” bili glavni oslonac Šolaku kada je 2021. godine u Evropskom parlamentu pokušavao da u izveštaju o Srbiji ubaci i nepovoljne odredbe o Telekomu, kao svom jedinom konkurentu, o čemu je Kurir već pisao.
Da je preko nekih lobista “probio” i u neke američke institucije pokazao slučaj pisma u kojem je pre dve godine grupa američkih kongresmena, sa poznatim albanskim lobistima Ričijem Toresom i Džejmsom Mekgavernom na čelu, od predsednika Bajdena zatražila da nepodobnim subjektima iz Srbije uvede sankcije. Taj dopis u Belu kuću je stigao samo dan nakon posete Đilasa i Borka Stefanovića Vašingtonu, a njegov sadržaj javnost Srbije je saznala naravno preko medija u Šolakovom vlasništvu. Za podgrevanje aktuelne priče, Šolakovi mediji, uz paušalne ocene pojedinih evroparlamentaraca, prenose poruke senatora Džin Šahin i Pita Riketsa koji pozvaju “sve relevantne institucije u Srbiji da hitno razmotre da li bi izbore trebalo ponoviti u određenim regionima da bi se osiguralo da rezultati odražavaju volju građana”.
Tok događaja pre i posle ovih izbora neodoljivo podseća na sve što je Šolak preko Đilasa, a ovaj preko svojih marioneta, i ranije pokušavao da radi, sve sa ciljem da za imperiju obezbedi prostor u kojem će nezajažljivo bogaćenje biti osigurano. Opoziciona priča “Srbija protiv nasilja” samo je cinično odabrana kao usputna stanica za Šolakov pomahnitali voz-trezor.
Kurir.rs