IRONIJA JE DA NEMCI OD SRBA PRAVE GENOCIDAŠE: Rezolucijom o Srebrenici Zapad želi da “namiri” muslimane koji su kivni zbog Palestine

NAMERA je da se na leđa Srba nalepi etiketa genocidnog naroda i ironija je što dolazi od Nemačke, zemlje koja je zvanično priznala genocid u Namibiji početkom 20. veka i koja je odgovorna za masovna zverstva i progone u Drugom svetskom ratu. Cilj da se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija donese rezolucija koja predviđa da se 11. jul proglasi međunarodnim danom sećanja, da se osude svi koji negiraju “genocid u Srebrenici” i da se o njemu uči u obrazovnim programima, ponovo postaje aktuelan u trenutku kada Zapad ne želi da dopusti da se pod svodovima svetske arene govori o agresiji i bombardovanju SRJ 1999. godine.

Foto Radio Sarajevo

Ovako sagovornici “Novosti” ocenjuju plan Bošnjaka i zapadnih moćnika da se na Ist Riveru progura dokument o Srebrenici, Srbi proglase genocidnim i time ozbiljno poljulja Republika Srpska.

Prema rečima diplomate Branka Brankovića, koji je svojevremeno bio ambasador Srbije pri UN, hipokrizija je da će rezoluciju predložiti Nemačka i Ruanda.

– Istorijski, Nemačka ima ogromnog putera na glavi kada je genocid u pitanju. Bila je kolonijalna sila kada je narod ubijala na ulici. U Ruandi je bio genocid, a ne priča se o tome nego je suština da je Ruanda muslimanska zemlja, pa je zato izabrana kao pogodna – razjašnjava pozadinu Branković i ukazuje i na ulogu ambasadora BiH pri UN, Zlatka Lagumdžije, koji radi bez ikakvog ovlašćenja Predsedništva BiH, nego samo po zadacima Bošnjaka.

Naš sagovornik je istakao da će se videti kakav je odnos snaga po pitanju rezolucije.

– Ne bih se iznenadio da neka zemlja zatraži da za usvajanje rezolucije bude potrebna dvotrećinska većina. Države članice na to imaju pravo ako smatraju da je tema od izuzetne važnosti. Onda se prvo proceduralno glasa o tom predlogu i odluka se donosi običnom većinom. Ukoliko ne prođe predlog, za rezoluciju je dovoljna prosta većina. Jasno je da iza rezolucije stoje evropske zemlje i SAD i učiniće masovni pritisak da dokument dobije zeleno svetlo. Rezolucije Generalne skupštine nisu obavezujuće, ali imaju politički značaj. Usvajanje može da odjekne u nekim muslimanskim zemljama i na njih može da se izvrši pritisak, politički i ekonomski, da glasaju “za” s obzirom na aktuelni trenutak napada Izraela na Palestinu – naveo je Branković i dodao da je pokušaj usvajanja rezolucije propao 2022. godine, ali su tada bile drugačije okolnosti, a sada “Zapad gubi pozicije u sukobu u Ukrajini i pokušava da dobije poene gde god da može”.

Kako je rekao bivši ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović za “Novosti”, Zapad se dovodi u “neprijatnu situaciju zbog oživljavanja uspomena na kršenje međunarodnog prava, koje su počinili 1999. nad nama”. Podseća na to da je već dva puta odbijen predlog Rusije da se o agresiji raspravlja pred SB UN, a “što više to blokiraju, veća je slabost koju pokazuju time da ne smeju da uđu u dijalog u vezi sa zločinom koji su sproveli pre četvrt veka”:

– Zapad želi da pređe u kontraofanzivu, a nas biraju kao metu jer smo mi bili žrtve njihove agresije. Oni bi sa oživljavanjem ideje o našoj genocidnosti želeli da nas vrate na stub srama gde su hteli da nas stave još devedesetih.

On je ukazao da je u “Ruandi Zapad kriv jer nije učinio ništa da ih zaštiti od građanskog rata u kojem se desio genocid i sada žele da to isprave”.

– Prvi genocid koji je izvršen u moderno vreme sprovela je Nemačka u svojoj koloniji Namibiji 1904, a pre nekoliko godina je priznala genocid i počela da plaća odštetu. Odgovornost Nemačke je i Holokaust, a želela bi da taj odijum za genocid prenese na nečija tuđa leđa. I to je radila i ranije, jer je tokom krize u Jugoslaviji bila uvek protiv Srbije – naveo je Jovanović i dodao da Srbija nije počinila nikakav genocid, dok Nemačka jeste.

Inače, kako su ekskluzivno objavile “Novosti”, tekst rezolucije ima sedam tačaka, ukazuje se na odgovornost naše zemlje, ponavlja mantra o više od 8.000 žrtava… U međunarodnoj nezavisnoj istrazi, na čijem je čelu bio izraelski istoričar Gideon Grajf utvrđeno je da nije bilo više od 3.714 ubijenih, da genocida nije bilo, jer Srbi ni u Srebrenici ni bilo gde drugo nisu imali nameru da unište neki drugi narod.