OSIM učenja slova i brojki, đaci prvaci će prvih dana u školi morati da savladaju i lekcije o bezbednom odlasku u školu. Većini mališana roditelji su već objasnili kako se pravilno prelazi ulica i zajedno sa njima više puta otišli do škole. U pojedinim delovima grada trotoari su zakrčeni automobilima pa ih deca moraju zaobići. Zbog toga, stručnjaci za saobraćaj savetuju da odeća i školska oprema đaka bude jarkih boja, kako bi bili uočljivi.
Foto Tanjug
Kao i svake godine, u blizini škola biće pojačano prisustvo saobraćajne policije. Za školarce je MUP pripremio i predavanja o bezbednosti u saobraćaju. To se posebno odnosi na đake čije su škole u blizini velikih saobraćajnica. Jedna od takvih je OŠ “Josif Pančić” na Banovom brdu, tik uz Požešku ulicu. Kako bi se osigurala bezbednost učenika postavljeni su semafor, zaštitna ograda i pešački prelaz.
– Bilo je problema sa kontejnerom koji je delom zaklanjao decu dok prelaze ulicu na pešačkom prelazu, ali smo to rešili u saradnji sa Gradom i kontejner je sklonjen – kaže Milan Bajić, direktor škole. – Vozači sad imaju dobar pregled i mogu da vide decu kad prelaze ulicu. Saobraćajnu signalizaciju treba obnavljati svake dve-tri godine jer dolazi do kidanja ležećih policajaca i skidanja farbe pešačkih prelaza.
U Agenciji za bezbednost saobraćaja navode da su deca najugroženiji učesnici u saobraćaju jer su maleni, pa se može dogoditi da ih vozač ne vidi. Pored pravila da prelaze ulicu na pešačkom prelazu, kada je zeleno svetlo na semaforu, da treba se kreću levom stranom ulice ako nema trotoara, treba ih upozoriti i da je korišćenje mobilnog telefona izuzetno opasno.
– Deca su ponekad prinuđena da idu kolovozom jer su trotoari puni nepropisno parkiranih vozila – kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja. – Preporuka roditeljima je da rančevi, patike, jakne budu u jarkim bojama koje reflektuju svetlost. Jer, što su deca uočljivija, to su i bezbednija u saobraćaju i vidljivija za vozače.
Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja ukazuju na to da u svojstvu pešaka i biciklista deca najčešće stradaju u večernjim i noćnim uslovima. To se može tumačiti time da su “nevidljivi” u uslovima smanjene vidljivosti. Statistika beleži i da se to dešava najviše na početku i kraju školske godine.
– Dečja sposobnost opažanja, obrada informacija, motorika i znanje su u razvoju – kažu u Agenciji. – Proces mišljenja kod dece mlađeg školskog uzrasta je vezan za konkretnu situaciju “sada i ovde” i ona nisu sposobna da unapred predvide opasnost. Sve do desete godine razvoj vidnog polja nije još završen, pa je ono uže nego kod odraslih, što za posledicu ima manju sposobnost perifernog vida. U tom uzrastu deca teže procenjuju udaljenost i brzinu vozila koje im se približava i duže oklevaju pre nego što odluče da zakorače na kolovoz, pri čemu se saobraćajna situacija može promeniti u odnosu na trenutak kada je dete donelo odluku da bezbedno pređe ulicu.