BRITANIJA bi trebalo da pošalje više trupa na Kosovo kako bi sprečila rat na Zapadnom Balkanu, ukazao je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti za britanski “Telegraf”.
Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja, Foto AP
– Postojalo je samo „simbolično“ prisustvo NATO-a u zemlji i to ne bi bilo dovoljno da spreči invaziju Srbije – rekao je Aljbin Kurti za Telegraf.
Na pitanje da li Britanija treba da poveća svoje vojno prisustvo u regionu, Kurti je rekao:
– Velika Britanija je deo NATO-a i oni deluju i deluju na taj način. Verujem da bi na KiM trebalo da bude više NATO trupa.
NATO ima 4.000 vojnika na terenu na KiM, ali Kurti je rekao da bi “njegova zemlja”, „mogla da bude još bolje zaštićena“ i da bi „NATO mogao i trebalo da bude više angažovan na Kosovu i vojno i politički“ zbog pretnje iz Beograda. Britanija je bila ključni deo NATO koalicije koja je pomogla tzv. Kosovu da dobije nezavisnost od Srbije nakon izbijanja rata 1998. godine.
Britanske trupe raspoređene prošle godine
Kurti je rekao da je od Brisela tražio više trupa na Kosmetu „nekoliko puta“, uključujući i pre invazije Vladimira Putina na Ukrajinu u februaru 2022. i ponovo prošle godine, kada se dogodila Banjska.
Oko 200 britanskih vojnika raspoređeno je u regionu nakon napada u pokušaju da se deeskaliraju tenzije, pridruživši se 400 britanskih vojnika koji su tamo već stacionirani. Ove dodatne trupe su od tada otišle.
U vreme nasilja, Ališa Kerns, predsednica Komiteta za spoljne poslove, optužila je Zapad da nije uspela da zaštiti KiM od srpske i ruske agresije i pozvala Vladu da „obezbedi da ne usvojimo politiku usredsređenu na Beograd za Balkan”.
Vlade SAD i Velike Britanije optužile su Kurtija da sam podstiče tenzije nameštanjem gradonačelnika etničkih Albanaca u pogranične regione KiM sa velikim brojem Srba.
Srbija saveznik Rusije
Srbija je tradicionalni saveznik Moskve i odbila je da sankcioniše Rusiju nakon njene invazije na Ukrajinu.
Danas je 45 britanskih vojnika uključeno u kontigent NATO-a na Kosovu od 4.443 vojnika. Za poređenje, Mađarska je obezbedila 365 vojnika, Amerika 572, a Italija 1.322. Kurti je priznao da, iako je prisustvo trupa bilo „značajno“ na severu sa većinskim etničkim srpskim stanovništvom, sveukupno nije povećano „mnogo“ i da je „generalno simbolično“.
Kurti je za britanski list pokazao snimke iz vazduha koji prikazuju 41. vojnu kasarnu u Srbiji, za koje je tvrdio da su strateški pozicionirane i za „odbranu Beograda i za napad na Kosovo“.
Druga slika prikazuje 48 srpskih isturenih operativnih baza (FOB) stacioniranih duž administrativne linije. Veruje se da je od tih baza 28 vojnih i 20 žandarmerijskih, a broj ljudi u svakoj se kreće između 50 i 150. On je ukazao na „planinski“ teren, koji otežava odbranu, kao i na 16 ilegalnih puteva koje su Srbi navodno koristili za šverc municije i vojne opreme u područja sa većinskim srpskim stanovništvom, a koja su u međuvremenu zatvorena.
Kurti je opisao 48 FOB-sa kao „potkovičastog“ oblika – oblika koji je u skladu sa onim koji se pojavio na Kosovu tokom rata pre 25 godina.
– Oni [Srbija] čekaju priliku da nas napadnu – rekao je on. On je potkovicu opisao kao “zabrinjavajuću” zbog blizine srpskih snaga administrativnoj liniji.
‘Mali Putin’
Najveća zabrinutost Kurtija je gospodin Vučić, koga je opisao kao „malog Putina“ zbog njegovog prijateljstva sa ruskim predsednikom. On je rekao da „nije čudo“ što je u decembru prošle godine Vučić pokazao javno divljenje Ilhamu Alijevu, predsedniku Azerbejdžana, kada je od jermenskih snaga preuzeo sporni region Nagorno-Karabaha, s obzirom na sopstvenu ambiciju da zauzme KiM.
– Zbog pretnje koju nam Srbija predstavlja i zbog njihove mnogobrojne veze sa Kremljom, da imamo više kapaciteta i sposobnosti za našu vojsku i policiju i više NATO trupa povećalo bi bezbednost naše zemlje i regiona – naglasio je Kurti.
– Verujem da sve dok Srbija ne prizna (tzv.) Kosovo, dok Srbija ima 48 isturenih operativnih baza širom naše zemlje i dok je Srbija blizak saveznik Kremlja, trebalo bi da bude više kapaciteta na našoj strani i više NATO trupa.
Kurti zatvoren 1990-ih
Kurti je bio zatvoren kao studentski aktivista koji je vodio kampanju protiv srpskih vlasti na KiM 1990-ih.
U vreme zatvaranja, gospodin Vučić je bio na vlasti kao srpski ministar informisanja.
– On je i dalje na vlasti i ja sam postao premijer, ali nemam mržnju prema Srbima – rekao je on.
– Ali želim da Srbija promeni svoj stav i pristup KiM kako bi normalizovala odnose. Verujem u pravdu bez osvete. Ne verujem u osvetu. Ako postoji osveta, ne može biti pravde.
Odgovarajući na komentare gospodina Kurtija, portparol tzv. ministarstva odbrane je rekao:
– Velika Britanija nastavlja da pruža aktivnu podršku suverenitetu i (tzv.) nezavisnosti Kosova, a mi igramo vitalnu ulogu u održavanju stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Vojnici Velike Britanije su trenutno raspoređeni kao deo NATO-ove mirovne misije na KiM od 4.000 vojnika. Misija doprinosi održavanju bezbednog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosmetu.