POD izgovorom da kreću u bitku protiv navodne diskriminacije, u Bujanovcu je pre dva dana organizovan protest na kojem se okupilo nekoliko stotina Albanaca. Sve što se čulo i videlo, međutim, bila je potvrda da je pravi povod okupljanja čisto politički, a da se istinski organizator nije popeo na binu, nego “diriguje” iz Prištine.
Foto: Profimedia
Na skupu su se vijorije zastave Albanije i SAD, odata je pošta ubijenim teroristima iz tzv. OVPBM, a dominirali su napadi na vlast u Beogradu i apeli međunarodnoj zajednici da izvrši pritisak na Srbiju da im ispuni zahteve.
Da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti upleten u ceo događaj, potvrđuje i to što je skup najavljen kada su se i Srbi spremali da u Kosovskoj Mitrovici protestuju protiv otvaranja mosta u tog gradu, za šta se Priština priprema. A jedan od glavnih promotera protesta bila je novoizabrana predsednica Opštine Preševo Ardita Sinani, inače Kurtijeva savetnica.
Protest Albanaca održan je dve nedelje od smene vlasti u Bujanovcu i odlaska u opoziciju koalicije albanskih stranaka koje vode Nagip Arifi, Šaip Kamberi i Šćiprim Musliju. Previše je “slučajnosti” da bi se poverovalo u tvrdnje da je skup sazvan zbog navodno ugroženih prava Albanaca. Mnogo je više onih koji su uvereni da je reč o još jednom pokušaju destabilizacije situacije u regionu u režiji prištinskog režima, a pod patronatom Kurtija.
Zabranjena tuđa obeležja
UPRKOS tome što zakon jasno propisuje koja obeležja i u kojim prilika mogu da koriste nacionalne manjine, u Bujanovcu su se ponovo vijorile albanske zastave. Prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, član 16, predviđa da manjinski narodi mogu da koriste nacionalne simbole i znamenja, ali oni ne mogu biti identični nacionalnim simbolima i znamenjima u drugoj državi.
– Uz znamenja i simbole nacionalne manjine, prilikom obeležavanja državnog praznika Srbije, ali i potvrđenog praznika manjine, obavezno se ističu državna zastava Srbije i mali grb Srbije, na način ustanovljen zakonom kojim se uređuje izgled i upotreba državnih simbola Republike – propisano je zakonom.
Premijer lažne države, naime, uporno pokušava da tenzije koje on stalno održava na severu KiM, progoneći Srbe na sve načine, prenese i na jug centralne Srbije. Uz podršku svojih političkih pulena, u nekoliko navrata gurao je pitanje “preševske doline” za briselski pregovarački sto, praveći lažnu paralelu između položaja Srba na KiM i Albanaca na jugu centralne Srbije. To mu je bila i jedna od omiljenih tema kad god je bio pritisnut da objašnjava zašto još nije formirana Zajednica srpskih opština, na koju se čeka 11 godina.
Otvaranje pitanja položaja Albanaca u našoj zemlji baš u ovom trenutku Kurtiju odgovara iz najmanje dva razloga. Prvo, bliži mu se predizborna kampanja u kojoj biračima nema ništa konkretno da ponudi, pa mu je neophodna “nova” tema. Drugo, pokušava da Beograd i predsednika Aleksandra Vučića predstavi u očima međunarodne zajednice kao “loše momke”, a kako bi našoj strani pokušao da umanji pregovarački potencijal za neke naredne runde dijaloga.
Napustili fotelje posle 22 godine
U BUJANOVCU je na lokalnim izborima pobedila albanska partija Front za promene, koja je zajedno sa srpskim i romskim partijama napravila vladajuću koaliciju. Za novog predsednika Opštine izabran je Arber Pajaziti, iz Fronta za promene, pa je tako posle 22 godine čelnu poziciju zauzelo novo lice. Dosad su se na toj funkciji smenjivali Nagip Arifi i Šaip Kamberi, koji su i ovoga puta bili Kurtijevi favoriti.
Tako je i Šaip Kamberi, aktuelni poslanik u Skupštini Srbije, izneo niz optužbi, rekavši da “Beograd nastavlja sa starom navikom da Albance tretira kao neprijatelje, drugorazredne ljude koji ne zaslužuju učešće u institucijama”:
– Nastavilo se sa diskriminacijom, sa nepriznavanjem diploma, sa neintegracijom, sa pasivizacijom, sa ograničavanjem normalnog prostora za život, što je izazvalo talase migracija naših mladih ljudi. Istini za volju, zvanični Beograd, zabranom bilo kakvog stranog ili domaćeg ulaganja, i ekonomski diskriminiše ovdašnje Srbe.
Kako sva ta “diskriminacija” izgleda u brojkama pokazuju podaci Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
– Prošle godine u Domu zdravlja u Bujanovcu od 45 novozaposlenih radnika 25 bili Albanci. Takođe, dve doktorke iz Bujanovca su zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje. Kada je u pitanju obrazovanje, obezbeđeni su kompletni udžbenici za osnovno obrazovanje na albanskom jeziku, a čeka se dobijanje saglasnosti Albanskog nacionalnog saveta kako bi se ušlo u proceduru štampanja udžbenika za srednje obrazovanje. Vlada Srbije je donela Zaključak o renoviranju OŠ “Sami Frašeri” u selu Lučane, opština Bujanovac – kažu u Koordinacionom telu.
Na kraju skupa pročitana je deklaracija kojom se od vlasti u Beogradu zahteva sprovođenje i poštovanje tri do sada potpisana sporazuma između Vlade Srbije i predstavnika Albanaca, sa posebnim akcentom na Plan od 7 tačaka iz 2013. o integraciji Albanaca.
– Pomenuti plan Vlada Srbije je usvojila 2013. godine i on je predviđao razgovore sa albanskim predstavnicima iz Preševa i Bujanovca. Razgovore je prekinuo tadašnji narodni poslanik Riza Haljimi iste godine. Uprkos više bezuspešnih poziva za nastavak dijaloga, preko Koordinacionog tela, Albanci nisu odgovorili, ali je u međuvremenu sagrađeno vanbolničko porodilište u Preševu i zgrada Odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu 2015, što su bili njihovi zahtevi iz Plana u 7 tačaka – podseća Nenad Mitrović, direktor Koordinacionog tela.
Skup se završio sa obećanjem da će protesti biti nastavljeni. S druge strane, i organizatori iz Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji bili su zbunjeni zbog neuobičajeno malog broja okupljenih, pa datum održavanja narednog protesta nije saopšten.