SKUPŠTINA Crne Gore usvojila je danas Rezoluciju o genocidu u logorima sistema Jasenovac, Dahau i Mathauzen. Glasala su 42 poslanika, 41 za, a jedan protiv.
Foto: Tanjug
Kao predlagač, predsednik parlamenta Andrija Mandić rekao je da sa ponosom može da kaže da je Crna Gora prva država na planeti koja se na ovakav način ponela prema Jasenovcu.
Ranije je najavljena žestoka reakcija Hrvatske ako se rezolucija usvoji. Hrvatska je juče zapretila da bi usvajanje rezolucije o Jasenovcu zasigurno usporilo EU integracije Crne Gore i da ne bi dobro uticalo na dosadašnje odnose dveju država.
Puno ime rezolucije glasi “Rezolucija o genocidu u logorima sistema Jasenovac, Dahau i Mathauzen”, i ovim je nedvosmisleno relativizovanje užasnog ustaškog zločina u NDH. Ovom zbirnom rezolucijom u koju su uključeni drugi zločini pokušali su da se dodvore Hrvatskoj, međutim kako je najavljeno, reakcija je bila oštra.
Nedugo nakon donošenja rezolucije stigao je odgovor Hrvatske. Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske je izdalo oštro i preteće saopštenje:
– Ovo je neprihvatljivo i nepotrebno, ne može se smatrati dobronamjernim i dobrosusedskim.
Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova žali što je Crna Gora odlučila zanemariti pozive Republike Hrvatske da ne politizira žrtve Jasenovca i ne povlači poteze koji bi se na negativan način mogli odraziti na naše bilateralne odnose i evropski put Crne Gore.
Ovaj postupak Crne Gore ne može se smatrati dobronamernim i dobrosusedskim u odnosu na Republiku Hrvatsku niti je u skladu s deklariranim ciljem članstva Crne Gore u Evropskoj uniji.
Dobrosusedski odnosi su jedan od ključnih elemenata procesa proširenja kao i procesa stabilizacije i pridruživanja te jedan od ključnih kriterija za ocenjivanje napretka u pristupnom procesu Crne Gore, sukladno Pregovaračkom okviru Evropske unije za Crnu Goru.
Podsećamo, u skladu Zajedničkom stajalištu EU za poglavlje 23, predstavljenom na Međuvladinoj konferenciji 26. lipnja 2024., Crna Gora mora pokazati napredak i rezultate vezano za procesuiranje ratnih zločina, uključujući utvrđivanje odgovornosti na visokim razinama, rešavanje slučajeva nestalih osoba kao i pitanje odšteta za žrtve te zaštitu nacionalnih manjina i njihovih prava.
Republika Hrvatska očekuje da će Crna Gora prioritetno pristupiti rešavanju pitanja utvrđivanja odgovornosti za zločine koje su državljani Crne Gore izvršili tokom agresije na Republiku Hrvatsku devedesetih godina. To osobito uključuje i one počinjene prilikom napada na Dubrovnik koji je započeo 1. oktobra 1991. i opsade grada koja je trajala do maja 1992., kao i zločine počinjene nad hrvatskim državljanima u Crnoj Gori, uključujući u logoru Morinj u kojem je bilo zatočeno više od 350 hrvatskih državljana – navodi se u delu saopštenja.
(Informer)
BONUS VIDEO