MINISTAR spoljnih poslova Srbije poručio je da će Beograd biti čvrst u svojim stavovima povodom predstojeće sednice SB UN koja će biti posvećena situaciji na Kosovu i Metohiji na kojoj će biti predstavljen redovan izveštaj.
Foto: FOTO TANJUG/ NEMANJA JOVANOVIĆ
*Sutra se održava redovna sednica Saveta bezbednosti o Kosovo i Metohiji. Biće predstavljen 600-mesečni izveštaj. Kakva su vaše očekivanja od te sednice i šta će biti vaše ključne poruke?
-Srbija će i na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji biti čvrsta u zaštiti prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, u predstavljanju najširoj međunarodnoj javnosti svega onoga što se, nažalo, dešavalo u periodu između dva izveštaja, misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, a ono što se dešavalo je upravo strašno. Dakle, Srbima na Kosovu i Metohiji su između dva izveštajna perioda uskrećena dodatna kolektivna prava. Kurtijev režim je upao u privremene organe u kojima radi 5.800 naših sunarodnika, ali ono što je još gore od toga je što su upadom u ove privremene organe onemogućene neke od najosnovnijih usluga za srpsko stanovništvo na severu Kosova i Metohije, čime se doprinosi stvaranju nemogućih uslova za život za srpski narod. I naša poruka čitavoj međunarodnoj zajednici je da se, na primeru, Srba na Kosovu i Metohiji danas meri i vidi ko želi da stane na stranu ne samo povelje Ujedinjenih nacija, nego najosnovnijih principa humanosti. Jer je čitav jedan narod u Evropi u 21. veku, i to nije fraza, to je život koji žive naši ljudi na Kosovu i Metohiji, bukvalno izolovan, uskraćen za najosnovnije usluge i neću pretarati kada kažem getoiziran.
Misije međunarodne na Kosovu i Metohiji naravno znače i njihovo izveštavanje i evidentiranje onoga što se dešava, ali ono što nam je potrebno je nešto sasvim drugačije. Dakle, nama je na Kosovu i Metohiji neophodna nulta tolerancija ka gaženju kolektivnih političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava ne većinskih zajednica, srpske zajednice najviše, pošto su Srbi najviše na udaru, ali na udaru su, moram da kažem, i Goranci, i muslimani, i Bošnjaci, i Romi.
Dakle, svi oni koji se ne uklapaju u matricu i u šablon kurtijeve etno-nacionalističke politike. To ćemo, dakle, ovde u Savetu bezbednosti i Ujedinjenih nacija potpuno da ogolimo, da izložimo sudu međunarodne javnosti, da iznesemo brojne činjenice i konkretne primere i ljudske sudbine koje su pogođene na Kosovu ovakvim jednostranim delovanjem. Istovremeno želim da se osvrnem i na, i osvrnuću se i u izlaganju sutra, bez sumnje, na sve bezočnije i drskije javnije istupe i gospodina Kurtija i Svećlje i ostalih rukovodilaca privremenih institucija koji sada već javno, kao što smo i juče od Kurtija mogli da čujemo, javno govore i havale se time da ne nameravaju da uspostave Zajednicu srpskih opština. Javno se havale time da ne planiraju da poštuju član devet Briselskog sporazuma kojim je predviđeno da policija na severu Kosova i Metohije bude proporcionalna stanoništvu. I ovde se zapravo radi o tome da oni reklamiraju činjenicu.
Da je nešto što je preuzeta međunarodna obaveza, da je nešto što je ratifikovano čak sa dve trećine glasova u parlamentu u Prištini. Ja podsetiću da je i Briselski sporazum, dakle Zajednica srpskih opština i srpska policija na Severu, to je deo Ustava Kosova. Dakle, to je ratifikovano dvo trećinskom većinom u parlamentu u Prištini i samim tim je dobilo pravnu snagu njihovog Ustava. Da oni javno govore o tome da to neće da poštuju, mislim da je to ne samo šamar u lice međunarodnoj zajednici, već bi trebalo da posluži i kao poziv na akciju. Dakle, i ono što će sigurno da bude deo našeg sutrašnjeg obraćanja je jedan argumentovan, racionalan, razuman poziv na akciju. Jer mi kao Srbija nemamo problem sa albanskim narodom. Mi nismo u sukobu sa albanskim narodom.
Mi želimo na čitavom Balkanu, i to pokazujemo i kroz naš odnos sa Republikom Albanijom, jedan drugačiji, ka budućnosti orijentisan odnos sa albanskim narodom. A pogotovo to želimo u odnosu na ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, za koje ne želimo da budu taoci kurtijeve etno-nacionalističke politike. Ali istovremeno ćemo vrlo čvrsto insistirati na tome da ono što jesu prava Srba ne sme da bude gaženo. I ogolićemo, raskrinkaćemo narodskim rečnikom rečeno sve ono što se dešavalo. Naravno, govorićemo i o političkim zatvorenicima. Dakle, imamo 86 srpskih političkih zatvorenika od kojih mnogi su u pravom smislu te reči politički zatvornici, dakle ljudi koji su vansudski zadržani ili pod montiranim procesima, ili je ona varijanta ljudi koji dođu da traže svoju imovinu koja je uzurpirana, pa onda naglo neko izmisli da su tobože učestovali u nekakvim ratnim zločinima i nečem sličnom, onog momenta kada su zatražili tu imovinu, a onog momenta ako povuku zahteve, e tog momenta prestaju da budu ratni zločinci.
Dakle, mi imamo desetine i desetine vanpravno uhapšanih ljudi, neke od ljudi samo zato što su učestovali na barikadama i na protestima na miran način, dakle nevezano za bilo kakvo nasilje, i to uprkos činjenici da su postojale garancije Evropske unije i Sjedinijih američkih država u vidu zajedničke izjave. Dakle, o svemu tome ćemo govoriti.
To ćemo nastojati da uradimo na način koji nije svađalački, koji ne doprinosi eskalaciji ili slično, već na osnovu onog dubokog uverenja koje imamo, a to je da ako imamo činjenice na našoj strani da treba da dobijemo i podršku.
I od Međunarodne zajednice jasno i javno tražimo nultu toleranciju prema jednostranim i nekoordinisanim potezima koji imaju za cilje etničko čišćenje Srba na Kosovu i Metohiji. Tražimo snažno sprovodđenje Briselskog sporazuma i formiranje Zajednice srpskih opština. Zahtevamo i tražimo povratak Srba u policijske, pravosudne i druge organe i održavanje fer, slobodnih i demokratskih izbora na Kosovu i Metohiji.
Smatram da to, ne da nije mnogo, već je to minimum minimuma koji svako ko želi normalizaciju odnosa, bez obzira kakav je moj pogled na status Kosova i Metohije, treba da podrži.