NA obeležavanju 29 godina od akcije “Oluja”, tokom koje je proterano 250.000 Srba, a ubijeno oko 2.000, Knin je nadletao francuski lovac “rafal”, jedan od 12 koliko će ih nabaviti Hrvatska, a na istom mestu premijer Andrej Plenković najavio je novo naoružavanje i to jednim od najmoćnijih i najefikasnijih višecevnih raketnih sistema današnjice “M 142 – hajmers” koje proizvode Amerikanci. S obzirom na to odakle je zvanično poslata vest da se Vojska Hrvatske pojačava, nije teško pogoditi da je poruka poslata Beogradu.
Foto: printskrin
Nedavno su zapadni susedi bili konkretniji. Doneta je odluke da se krene u obnovu kasarne u Belom Manastiru u Baranji i da se ovde, na granicu sa Srbijom, preseli mehanizovani bataljon “Sokolovi” sa američkim vozilima M2A1 “bredli”.
– Povećali smo budžet za odbranu za 122 odsto. Hrvatska je pokrenula proces nabavke samohodnih haubica od 155 milimetara “cezar”. U planu je nabavka i moćnih američkih samovoznih višecevnih lansera raketa “hajmers” i modernog zapadnog tenka. Posebno važna u ovom mandatu je modernizacija i opremanje Hrvatske ratne mornarice. To ćemo sve učiniti jer je sigurnost bitna i jer nas je iskustvo s početka devedesetih naučilo da Hrvatska mora biti u stanju da se osloni na svoje snage i potencira svoj međunarodni položaj u NATO – rekao je Plenković uz ocenu da su u pitanju najveća ulaganja u vojsku u istoriji.
Prema pisanju hrvatskih medija, nabavka “hajmersa” će koštati 300 miliona dolara, što znači da može da se kupi od osam do deset lansirnih vozila (20 miliona dolara po komadu) i oko 300 raketa (oko 400.000 dolara po komadu). Domet projektila je do 500 kilometara, a jasno je da Hrvatska, ukoliko bude želela da ih upotrebi, nema u okruženju koga drugog da gađa osim Srbije.
Sa tim se slaže i general-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović:
– Koja je to država protiv koje bi upotrebila naoružanje? Sigurno neće, kao članica NATO, na Italiju ili Sloveniju, a ni Bosnu i Hercegovinu, jer je južna granica BiH, gde žive i Hrvati, praktično otvorena. Takođe, sigurno ih ne kupuju da bi kao članica NATO davali to oružje za neko ratište, na primer u Ukrajini, jer to rade velike zapadne zemlje. Tako da je sasvim jasno za koga je namenjena nabavka naoružanja i ono je zapravo najviše vid pritiska, kao što su i baze NATO u Albaniji i Rumuniji. Pritisak je, jer nećemo da popustimo oko odluke da ne uvedemo sankcije Rusiji, ali i zbog Kosova i Metohije. Kako zapravo nema objektivne okolnosti da izvrše agresiju, onda se ovakvim perfidnim načinima vrši pritisak na nas.
Inače, Amerikanci su 2015. prvi put odbili Hrvatsku kada je želela da nabavi “hajmerse”, uz objašnjenje da im nije potrebno, ali je sada situacija drugačije. Na Srbiju se gleda kao na “malu Rusiju”, smatra se da Moskva preko nas ima uticaj na Balkanu i zato je dato zeleno svetlo da se Zagreb naoruža dodatno. Hrvatska kao članica NATO mora da dobije od Alijanse dozvolu da li sme da kupi naoružanje, koje i od koga.
Uspešan u Ukrajini
“HAJMERS” je do sada korišćen u Avganistanu, Iraku, Siriji i Ukrajini. Na frontu se pokazalo da je raketni sistem među najefikasnijim naoružanjem koje je Zapad dostavio Kijevu. Zbog značajne mobilnosti, do sada je uništeno svega nekoliko od oko 39 isporučenih.