IZRAELSKI istoričar i stručnjak za Holokaust i ratne zločine Gideon Grajf uoči zasedanje Generalne skupštine UN o rezoluciji o Srebrenici ocenio je da je duboko zabrinjavajući trend politizacije istorijskih tragedija i da bi izglasavanje ovog dokumenta bio opasan presedan koji ne bi podstakao na pomirenje i mir, već proizveo posledice i to ne samo po regionalnu bezbednost Zapadnog Balkana.
Foto Tanjug/ R. Prelič
– Štaviše, otvaranje vrata rezolucijama ove prirode postavlja opasan presedan koji bi zaista mogao dovesti do proliferacije sličnih rezolucija usmerenih na različite sukobe širom sveta. Ovo bi moglo dodatno politizovati istorijske tragedije i ometati napore ka istinskom pomirenju i razumevanju – ističe Grajf, koji je bio i predsednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u Srebreničkoj regiji u periodu 1992. do 1995. godine.
Govoreći o zakulisnim radnjama i pritiscima na određene članice UN na ishod glasanja, Grajf kaže da je to veoma zabrinjavajuće i da takav neprikladan uticaj podriva integritet procesa odlučivanja i ugrožava objektivnost konačnog ishoda.
– Zato je od suštinskog značaja da se odluke ove veličine donose na osnovu činjeničnih dokaza, temeljne analize i razmatranja širih implikacija na regionalnu stabilnost i međunarodne odnose. Svaki pokušaj da se izvrši neprikladan pritisak ili manipuliše procesom donošenja odluka podriva principe transparentnosti, pravičnosti i poštovanja prava suverenih nacija da donose nezavisne presude – ocenjuje Grajf u intervjuu za “Kosovo onlajn”.
Pandorina kutija
Na pitanje da li se plaši da bi ova rezolucija mogla da otvori Pandorinu kutiju sličnih optužbi u drugim delovima sveta, izraelski istoričar kaže da je veoma zabrinut zbog potencijalnih posledica ove rezolucije na globalnu stabilnost i unapređenje pomirenja i razumevanja među narodima.
– Označavanje čitave etničke grupe kao genocidne na osnovu spornih istorijskih događaja postavlja opasan presedan koji bi potencijalno mogao biti iskorišćen u političke svrhe u različitim sukobima širom sveta. Uspostavljanjem presedana u kojem su čitave nacije oklevetane i označene kao genocidne, rizikujemo dalje politizovanje istorijskih tragedija i održavanje podela i neprijateljstava. Ovo bi moglo potkopati napore ka pomirenju i izgradnji mira ne samo u regionu Balkana već i u drugim regionima koji se bore sa nasleđem prošlih sukoba. Štaviše, takve rezolucije imaju potencijal da pogoršaju postojeće tenzije i podstaknu nove sukobe, što na kraju dovedi do dalje ljudske patnje i gubitaka – smatra on.
Dodaje da je bitno da se prepoznati da su sukobi poput onog u Bosni i Hercegovini bili višestruki, uključivali su više aktera i zločine koje su počinile različite strane i da se fokusiranjem samo na jedan aspekt i pripisivanjem kolektivne krivice čitavoj etničkoj grupi, ignorišu se nijanse i složenost sukoba.
– Krajnji ili skriveni cilj iza ovakvog insistiranja može varirati, ali često uključuje geopolitičke interese, domaće političke obzire i pokušaje oblikovanja istorijskih narativa za stratešku prednost – kaže Grajf.
Na konstataciju da međunarodna javnost, uključujući i zemlje kosponzore, prilikom donošenja odluke nije želela da konsultuje njegove Izveštaj o Srebrenici, Grajf kaže da je to krajnje zabrinjavajuće, i da ignorisanje ili odbacivanje takvih izveštaja, ali i drugih “verodostojnih i nepristrasnih izvora”, ne samo da podriva traganje za istinom, već i rizikuje da se odrazne na nove nesporazume i podele.
– U zaključku, iako priznajem stradanje svih žrtava rata u BiH, verujem da je rezolucija kojom se jedna etnička grupa izdvaja kao genocidna kontraproduktivna i da bi mogla podstaći dalje tenzije i podele – ističe stručnjak za holokaust.
– Istoričari, uključujući mene i grupu međunarodnih eksperata, sproveli su opsežna istraživanja i analize događaja u Srebrenici, oslanjajući se na širok spektar izvora i metodologija. Naš kolektivni zaključak je nedvosmislen: genocid se nije dogodio u Srebrenici – poručuje Grajf.
Ukidanje RS i tužba tzv. Kosova
Ocenjuje da bi donošenje rezolucije moglo da posluži kao katalizator za one koji se zalažu za ukidanje Republike Srpske.
– Posledice takve rezolucije prevazilaze njene neposredne implikacije, jer bi mogla da ohrabri nacionalistička osećanja i pogorša postojeće nezadovoljstvo među različitim etničkim grupama. Ovo bi, zauzvrat, moglo ponovo zapaliti uzavrele tenzije i potkopati krhki mir i stabilnost koji su mukotrpno građeni u regionu od potpisivanja Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma – ocenjuje on.
Dodaje da bi donošenje rezolucije o Srebrenici moglo dati zamah prištinskim zvaničnicima da pokrenu sudski postupak protiv Srbije u vezi sa događajima iz 1998. i 1999.