ZAPAD je pobegao sa megdana. Umesto da se posle 25 godina suoče sa istinom, perjanice NATO uspele su da spreče da se govori o njihovom zločinu prema Srbiji i njenom narodu.
Foto: Printskrin
Ovako naši sagovornici vide taktiku koju su zapadne sile primenile u ponedeljak uveče kako bi izbegle da se govori o uzrocima i posledicima NATO agresije na SRJ 1999. godine na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Žustro zalaganje Rusije da do rasprave dođe sračunato je sa tim da se osnaže pozicije Beograda u jeku velikih pritisaka Zapada da se saglasimo sa gubitkom Kosova, a istovremeno i da se podseti kako je Zapad brutalno zgazio Povelju UN pre 25 godina, iako se sada u slučaju Ukrajine predstavlja kao “jedini šampion međunarodnog prava”.
Nekadašnji šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović ističe da je srž ovog zasedanja da se Zapad poslužio proceduralnim mogućnostima da to pitanje u SB UN zatvori do daljeg. NATO zemlje, smatra on, mogu biti zadovoljne jer su sprečile da trpe posledice svojih dela i da se osveže sećanja na sramne trenutke, a to bi kompromitovalo njihove sadašnje interese.
– Francuski stav je bio prilično rogobatan i prepotentan i pre se može okarakterisati kao bekstvo od istine nego kao pritisak na Rusiju, a indirektno i na nas – rekao je Jovanović za “Novosti”.
– Naš ministar spoljnih poslova je tamo bio i iščekivao da počne sednica. Nastup francuskog i američkog predstavnika svakako nije bio jedan briljantan istup diplomatije koji će inspirisati druge. Amerika se, takođe, poslužila francuskim stavom i kratko potvrdila da nema mesta za diskusiju. Sada svako treba da napravi bilans, ali po meni je gubitnik NATO koji je pobegao od rasprave. Da je toliko jak i da argumentima može da opravda vojnu akciju, mogao je da pristane na raspravu i da se odbrani. Očigledno, nije baš tako.
Jovanović objašnjava da postoji mogućnost da se ovo pitanje prenese na Generalnu skupštinu kao što je to uradio Zapad po pitanju vojne akcije Rusije, ali i dodaje da bi Zapad sigurno učinio sve da spreči većinsko izglasavanje u prilog ruskog stava.
Kada je reč o pokušaju francuskog predstavnika u UN Nikolasa de Rivijera da obezvredi značaj ove teme i ponudi “arija formulu” za ovu raspravu, diplomata Zoran Milivojević navodi da je to neformalni vid sastanaka koji nema karakter obaveznosti i iste političke efekte kao redovna sednica.
– Ta formula je uvedena tokom ratova devedesetih radi praćenja situacija gde su se sastajali na dnevnom nivou – objašnjava Milivojević za naš list. – S obzirom na to da te konsultacije nisu obavezujuće, a njihov format govori u prilog tome da teme o kojima se raspravlja na njima nemaju toliko značaj, na njih dolaze samo zainteresovane strane. One nemaju globalnu težinu. Zapadne sile znaju da bi rasprava u SB UN njima štetila i da bi im poremetila njihovu poziciju kada je reč o pitanju KiM.
Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko poručio je da su zapadne zemlje histerično blokirale održavanje sednice, jer se, kako je naveo, plaše istine.
“Arija formula” zbog Bosne
“ARIJA formula” je neformalni format sastanka SB nastao tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, koji ne pretpostavlja redovne procedure i prisustvo svih država članica ovog tela. Počeli su da se održavaju početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su stalne članice shvatile da je neophodno imati pouzdane podatke sa lica mesta kako bi moglo adekvatno da se reaguje na situacije koje ugrožavaju međunarodni mir.
Prvi neformalni sastanak, koji se ticao situacije u bivšoj Jugoslaviji, održao je tadašnji predsedavajući SB Dijego Arija, koji je 1992. godine stalne članice upoznao sa svedočenjem uglednog pojedinca o situaciji u Bosni. Ovaj oblik sastanaka pokazao se vrlo korisnim, jer su članicama SB mogli da se obrate akteri koji nemaju mogućnost obraćanja redovnim putem, a imaju značajne informacije.