MERE koje je predložio predsednik Aleksandar Vučić su mere koje znače da nastavljamo da se borimo.
Foto Tanjug
Situacija na Kosovu i Metohiji nikada nije bila teža od 1999. godine, najveći deo EU i NATO koriste priliku i prekid svake komunikacije u međunarodnim forumima sa Rusijom i prekid skoro svake komunikacije sa Kinom, da se Srbija ukloni sa prostora KiM. Zato Lajčak kaže da nema potrebe da se uključuje u razgovore o eventualnom otvaranju mosta na Ibru već to treba da reši vlada u Prištini sa Kvintom. Što znači da je to pokušaj da se iz razgovora o Srbima istisne Srbija i da o Srbima odlučuju svi osim Srba. Od toga je sve počelo a sada se nastavlja upadom na sever.
Ovako potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin za “Novosti” komentariše mere koje je javnosti u petak saopštio predsednik Aleksandar Vučić, kao odgovor na višemesečni teror koji nad srpskim stanovništvom u južnoj pokrajini sprovodi režim Aljbina Kurtija. U nedeljnom intervjuu za naš list Vulin govori o nedavnom susretu sa Vladimirom Putinom, geostrateškoj poziciji Srbije u jeku novog hladnog rata, odnosima u vladi, protestima…
Može li se Srbima desiti “Oluja” i na Kosovu i Metohiji? Kurti još samo nije upao u škole i bolnice, praktično je istisnuo državu Srbiju sa KiM, ne bi li naterao naš narod da se iseli…
– Suština napada je da Srbi sami krenu da se iseljavaju. Podsetiću vas da se i danas na Zapadu govori da su Srbi napustili Hrvatsku iz ekonomskih razloga, a ne zbog “Oluje”. Osim ekonomske pomoći predsednik Vučić je predložio osnivanje posebnog odeljenja tužilaštva koje će sankcionisati sva krivična dela prema našem narodu, ali i prema imovini Srbije. I to se ne odnosi samo na Šiptare već i na Srbe koji su izabrali da učestvuju u progonu svog naroda i pljački Srbije.
Foto AP
Kako vidite ocene da tzv. Kosovu neće ni trebati formalno priznavanje od strane Beograda, jer su praktično završili posao, gazeći sve do sada postignute sporazume?
– Samo uspostavljanje posebnog odeljenja i proglašavanje nevažnosti odluka i posledica odluka koje su donete nakon proglašavnja tzv. nezavisnosti Kosova je dovoljan znak da nema priznavanja tzv. Kosova, ali ni predaje njihovim zaštitnicima.
Da li je kupovinom francuskih aviona “rafal” Srbija napravila do sada najveći zaokret prema Zapadu? Makron je taj potez ocenio kao stratešku promenu i pokazatelj evropskog duha Srbije…
– A da li je kupovina ruskih “pancira” i kineskih PVO sistema znak da idemo u članstvo BRIKS? To je pragmatična vojna a ne politička odluka. “Rafalima” i “migovima” ćemo braniti srpsko nebo. Makron je dao izjavu za svoje biračko telo u želji da domaćim kritičarima oteža napade i to je njegovo pravo. Srbija je na putu EU integracija, a o brzini ne odlučuje Srbija. Ako nas na kraju puta čeka priznavanje tzv. Kosova, obaveza omogućavanja istopolinih brakova ili učešće u sukobu sa Rusijom i Kinom ne treba ni da idemo tim putem. Dok nam to ne kažu na nama je da se držimo naše vojne neutralnosti, reformi koje nam odgovaraju i da se trudimo da ojačamo Srbiju za vreme koje dolazi.
Je li Putin, tokom vašeg poslednjeg sastanka, pominjao ugovor sa Francuzima?
– Predsednik Putin je jedan od najvećih lidera sveta. Izuzetno upućen u temu o kojoj govori kao i o sagovorniku. Imponuje njegovo poznavanje Srbije i regiona. Ne, nije pominjao “rafale”, ali jeste pominjao trgovinsku razmenu, gasni aranžman i podršku Rusije svakoj srpskoj borbi. Predsednik Putin je iskreni prijatelj Srbije koji nas razume a mogu da kažem i voli. Zamislite da je bio drugačiji susret i da je neko od vođa SAD ili EU razgovorao sa nama nakon ugovora o kupovini “suhoja”, pretio bi nam i kolektivnim i ličnim sankcijama, prekidom EU puta, a onda bi učinio sve da nas i sruši obojenom revolucijom, Putin nije nijednom rečju prebacio Srbiji poštujući naše potrebe i odluke, on je veliki čovek i veliki prijatelj i zato ga Srbi vole.
Da li je poziv Vučiću za samit BRIKS u Kazanju – poziv koji se ne odbija?
– Voleo bih da predsednik Vučić ode u Kazanj i zauzme mesto među liderima sveta koje mu i pripada i koje mu je ponuđeno sa velikim poštovanjem. Tamo bi bio osim sa predsednikom Putinom i sa predsednikom Kine Si Đinpingom, presednikom Brazila Lulom, premijerom Indije Modijem, predsednikom Južne Afrike Ramafozom, predsednikom Irana Pezeškijanom, predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata šeikom Bin Zajedom, predsednikom Egipta Sisijem, predsednikom Belorusije Lukašenkom, predsednikom Turske Erdoganom i mnogim drugim i svaki od njih bi želeo da se sretne sa njim. Predsednik Vučić je kako mi je rekao kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji “mudar, hrabar i pouzdan lider” i njegovu borbu za slobodu poštuju svi slobodni narodi. Zato je i poziv primljen sa velikom zahvalnošću i poštovanjem, a o svojoj odluci predsednik će sigurno obavestiti predsednika Putina i to lično, kako i zaslužuje odnos dvojice prijatelja i vođa koji se poštuju, a ne preko mene ili medija. U Kazanju predsednik Vučić bi bio okružen prijateljima.
Foto AP
Šef kineske diplomatije Vang Ji vam je tokom susreta u Sankt Peterburgu lično preneo saznanja njihovih službi da strani faktor u Beogradu pokušava da sruši legitimno izabranu vlast. Koliko je realan scenario reprize Majdana?
– Majdan u Srbiji je željen i pripreman, a koliko je realan ostaje da se vidi. Naše službe rade dobro svoj posao i dobijaju informacije i od drugih partnerskih službi tako da smo do sada svaki put bili ispred onih koji su pripremali, finansirali, ali i onih koji je trebalo da izvedu Majdan u Srbiji. Tako ćemo i nastaviti. Način na koji su se sa obojenim revolucijama nosile vlade Kine, Belorusije, Rusije, Gruzije kao i arapskih zemalja su dobar pokazatelj koje su njihove posledice, kako se revolucije planiraju i izvode, ali i kako se sprečavaju. A postoji i jedna ključna razlika između Majdana u Ukrajini i Srbije, Vučić nije Janukovič.
Može li insistiranje vlasti na eksploataciji litijuma da joj se obije o glavu?
– Nije u pitanju nikakvo insistiranje na eksploataciji jadarita već insistiranje da se ono što je započela DS dovođenjem”Rio Tinta” završi pravnim i stručnim putem. Da se ispoštuju odluke Ustavnog suda i tako spreče milijarde odštetnih zahteva, a onda na osnovu mišljenja struke i nakon široke javne rasprave donese kvalifikovana odluka. Kao što bi Srbija bila neodgovorna da ne istraži BRIKS i sve što on nudi, tako bi bila neodgovorna da ne ispita koje su koristi a koje štete od eksploatacije jadarita.
Ko su ti u Vladi, koji bi, kako kažete, proterali ambasadore Kine i Rusije kada bi nam sugerisali da idemo na Istok, a ćute kada nam to, ali u suprotonom smeru, predlaže Hil?
– Ima ih i u Vladi i u medijima, njih niko ne proziva, oni su tihi i presrećni kada ih Hil ili neki drugi zapadni ambasador nagradi rečenicom o uspehu i saradnji. Neću da kažem imena, deo smo iste Vlade, pa neka ostane na ovome. Srbin čim se dočepa mrve vlasti počne da razmišlja kako da je sačuva i sasvim zaboravi da su ga birali Srbi a ne EU ili SAD, pa krene da se umiljava pogrešnoj strani. I dok ta mrva vlasti postaje sve značajnija u očima okoline, to i on postaje veći i važniji u svojim očima i tada pomisli da o njemu misle i Bajden i Šolc i da pažljivo motre na svaki njegov korak i izjavu, pa je onda pažljivo meri i gleda da ih ne razočara ili još gore uznemiri. To naravno ostaje na nivou ambasadora jer niti ih ko zna niti ko misli o njima, ali njima je i to dovoljno.
Kada bi svaki ministar imao samo profesionalnu hrabrost da govori istinu o našem narodu, da se suprotstavlja strancima kada hoće da odlučuju o nama a bez nas, kada bi svaki od njih u skladu sa najboljim interesima Srbije sarađivao sa svakim ko nam saradnju nudi, bili bismo jači. Da svi tako misle i rade ne bi nam svima uveli sankcije ili tražili smenu, ali strah i želja za nezameranjem često okaljaju obraz i institucija i pojedinaca.
Foto N. Skenderija
Proste istine su često bolne
Zbog izjave da je ujedinjenjem poražene Nemačke počeo revanš za Drugi svetski rat i da su Nemci počinili genocid, a ne Srbi, opozicija traži vašu smenu…
– A zar nije ujedinjenjem Nemačke počelo razbijanje SSSR i SFRJ, zar nije Nemačka bila ključni činilac priznavanja Slovenije, Hrvatske i svega što je sledilo, zar nije Holokaust i 50 miliona mrtvih u Drugom svetskom ratu genocid i zar nije to počinila Nemačka, a ne Srbija? Proste istine su često bolne. Mogu da mi kažu šta hoće, ali ne i da sam rekao neistinu i to je jedino što je bitno. Ipak to je najmanje što će mi se desiti kao nastavak kazne za moju tvrdoglavu borbu za srpski svet, ali i neodricanje od Rusije i Kine, od bratstva sa slobodnim narodima, u narednih par dana stići će i osveta za moje susrete sa predsednikom Putinom i ministrom Vang Jiom.