AIDA Ćorović uopšte nije morala da čeka ovoliko dugo da uzme kamen, ciglu, nož, bilo šta i da njime gađa Aleksandra Vučića. Još pre devet godina mogla je to slobodno da uradi u Potočarima, zajedno sa ruljom koja je pokušala da linčuje lidera Srbije, izjavio je član Predsedništva SNS-a Nebojša Stefanović čije saopštenje prenosimo u celosti.
Verovatno je i bila u podivljaloj masi, jer joj je tu baš bilo mesto. Da na groblju, gde se ćuti, žali i iskazuje poštovanje mrtvima, počne da urla i da gađa kamenom, sa namerom da ubije.
Koga da ubije? Čoveka koji je došao u miru, da položi cvet i da se pokloni žrtvama Srebrenice. Da ubije Srbina zbog toga što je došao na pomen bošnjačkim žrtvama.
Devet godina Aida Ćorović žali što je Vučić otišao živ iz Potočara. On je, kaže – „opskuran, strašan i zao čovek“ i to je za nju dovoljno za smrtnu presudu, koja je trebalo da bude izvršena još 2015. u Potočarima – ritualno, kolektivno i to na groblju. Ali preživeo je njen neprijatelj, evo ga i danas vodi Srbiju zato što tako hoće ogromna većina njenih građana.
Aida Ćorović ne može da živi sa tim. Traži od Srbije pokajanje, suočavanje, izvinjenje i nikada ne pomene da su prvog koji je iskreno i sa cvetom u ruci došao u Potočare pokušali da ubiju.
Aida Ćorović je u svom poslednjem intervjuu potvrdila i više to ne može da sakriva, da nije nikakav borac za ljudska prava, ni borac protiv rata i mržnje, a ceo život se tako lažno predstavljala. Ona je samo običan ostrašćeni mrzitelj, od onih čiji je kamen u nečiju glavu – gest pomirenja. Njena opsednutost Aleksandrom Vučićem je eksplodirala i za one koji to ranije nisu mogli da vide, evo im prilike.
Ona brani rezoluciju o Srebrenici koja se sprema u Ujedinjenim nacijama, kaže da to nije protiv Srbije i srpskog naroda, da nije ništa strašno. A na istom mestu proklinje svakog u Srbiji ako istakne državnu zastavu da je – „genocidan“!?
Odakle joj pravo da vređa i da preti građanima ako vole zastavu svoje zemlje? Odakle joj smelost da ih naziva „genocidnima“ ako zavijore zastavu Srbije? Odakle njoj pomisao da stavlja znak jednakosti između Srbije i genocida i da se sutra žali na sva usta da joj neko krši prava dok vrši krivično delo protiv ugleda Srbije?
Aida Ćorović je besramno uvredila sve građane Srbije, državu Srbiju, njene državne simbole, njen pravni poredak. Ali to za nju nije ništa novo. Jedino dobro što je uradila je to što je iskreno, ljudski priznala da je cilj rezolucije u UN da se Srbija i Srbi označe kao genocidni i da zbog toga treba da ispaštaju dok god postoje.
Za nju je zemlja u kojoj živi i u kojoj je rođena – bolesna i treba da ozdravi. Mnogi su u prošlosti mislili isto o nekim tuđim narodima i državama i obično su pokušavali da ih unište, kao „bolesne“. Istorija ih pamti na svojim najcrnjim stranama. Ali malo je onih koji, kao Aida Ćorović, za „bolesnu“ smatra svoju zemlju, zemlju u kojoj je rođena, odrasla, stekla pravo da slobodno kaže ono što misli. Hoće li u nekom sledećem intervjuu, dok je opet budu predstavljali kao humanitarku, reći da Srbiju treba uništiti zato što je „bolesna“?
Ili će se, možda, samo zadržati na Aleksandru Vučiću, na uništenju njega kao – „zlog, strašnog“ čoveka? Kao čoveka za kojeg kaže da je „činio zlo ljudima u okruženju, ljudima drugih nacija“, a sada „čini zlo“ svom narodu.
Taj „zao“ čovek, gospođo Ćorović, nije samo došao na groblje u Potočarima da se pokloni žrtvama i jedva izvukao živu glavu od linča. Taj „zao“ čovek je gde god je stigao pozivao i tražio mir i zajednički napredak svih na Balkanu. To je jedino što je uvek tražio, uporno i hrabro, jer dobro zna da bez mira i dobrih odnosa među svim nacijama i državama u našem postradalom regionu, neće biti budućnosti ni za koga od nas. Taj „zao“ čovek je pokrenuo gradnju auto-puta između Beograda i Sarajeva, kao žilu kucavicu za bolju saradnju i bolji život naroda Srbije i BiH. Taj „zao“ čovek je pokrenuo obnovu i završetak svih mostova između Srbije i BiH. Na njegovo traženje Srbija je poslala Sarajevu na hiljade vakcina protiv korone, kada u BiH nije bilo nijedne, čak ni za zdravstvene radnike. Prvih 5.000 vakcina je lično doneo u Sarajevo. Srbija koju vodi taj „zao“ čovek je promenila lice vašeg rodnog kraja, izgradila puteve, najsavremenije škole u zemlji, dovela nova radna mesta, obnovila bolnicu i gradi najmoderniji Klinički centar. Vaši zemljaci, šampioni u atletici, s ponosom nose zastavu Srbije kad pobeđuju na takmičenjima širom sveta, a njihova zemlja im se odužila izgradnjom atletskog stadiona i najboljim uslovima za stvaranje novih šampiona.
Ko ovde traži zlo među ljudima? Aleksandar Vučić koji je uradio za mir i bolji zajednički život Srba i Bošnjaka i Srbije i BiH neuporedivo više nego svi njegovi prethodnici zajedno? Ili se zlo, u stvari, krije ispod maske borca za pomirenje?“