S OBZIROM na to da je nakon neuspeha na poslednjim parlamentarnim izborima potpuno marginalizovan, jer njegova politička stranka nije osvojila potreban broj glasova ni za jedan mandat u Narodnoj skupštini Srbije, bivši narodni poslanik Nebojša Zelenović se svrstao u grupu „istrošenih“ političara koji pokušavaju da zloupotrebe aktuelna pitanja u vezi sa projektom „Jadar“ za ličnu promociju i povratak na političku scenu.
U skladu sa tim, Zelenović nastoji da se proklamuje kao jedan od „lidera“ koji svoje političko delovanje zasnivaju na zaštiti životne sredine, a kao slamku spasa je prepoznao „ekološkog“ aktivistu Zlatka Kokanovića, sa kojim se uključio u organizaciju „ekološkog“ protesta u Šapcu zakazanog za 27. septembar ove godine. Doduše, Zelenović i Kokanović to pokušavaju da prikriju od članica „Saveza ekoloških organizacija Srbije“ (SEOS), čije rukovodstvo čvrsto stoji na stavu da političarima, naročito takvim kao što je Zelenović, nije dozvoljeno da govore na njihovim skupovima, jer su uočili da se to loše odražava na odziv građana.
Da je ta kalkulacija lidera SEOSA ispravna, potvrđuje i to što će se građani Šapca sigurno zapitati kako je to Zelenović odjedanput „pozeleneo“ i kako to da u periodu dok je bio gradonačelnik Šapca i narodni poslanik nije potencirao pitanje zaštite životne sredine, s obzirom na to da je „Rio Tinto“ došao u Srbiju još 2001. godine, za vreme vlasti Demokratske stranke, čiji je bio funkcioner, već se toga setio tek kada je ostao bez poslaničke plate i svih funkcija. Pored toga, građani Šapca bi mogli da se zapitaju i zbog čega „sveže ozeleneli“ Zelenović tada nije ukazivao na zagađenje životne sredine u rudniku u Zajači na području Loznice, čiji je vlasnik bio njegov prijatelj i finansijer Miroslav Bogićević.
O iskrenosti Zelenovićeve zabrinutosti za zaštitu životne sredine ipak najbolje govori njegov stav da poslovanje „Rio Tinta“ u Srbiji „trenutno nije moguće“, jer građani navodno ne veruju u državne institucije i poštovanje zakona, te da on nije za „potpunu zabranu rudarenja litijuma“, već smatra da bi se tome trebalo pristupiti „kada dođe do smene vlasti i poštovanja zakonskih propisa“. U vezi sa tim, Zelenović je izgubio iz vida da građani Šapca još uvek nisu zaboravili u kojoj meri je on, dok je bio na čelu tog grada, „poštovao propise“, te da se još uvek komentariše jedan od njegovih najbahatijih poteza iz tog perioda, kada je svoju tadašnju ljubavnicu Mirjanu Ivanić, uprkos nedostatku kvalifikacija, sa mesta sekretarice imenovao za visokog funkcionera gradske uprave.
Jasno je da „ekološki“ aktivisti poput Kokanovića, željni dela novca kojim raspolažu pojedini opozicioni političari, sve više otkrivaju svoje pravo lice, a građani će im u narednom periodu sasvim sigurno jasno dati do znanja šta misle o njihovom poimanju „zelene agende“.