DOK Priština gotovo svakodnevno krši vladavinu prava, temelje na kojima je osnovan Savet Evrope, Berlin po svaku cenu pokušava da lažnu državu ubaci u ovu instituciju od koje je deli samo jedan korak – glasanje na Komitetu ministara.
Foto: Savet Evrope/Ellen Vuibauk
Posle ubrzane procedure tzv. Kosovo je, mimo pravila i reda vožnje, preletelo sve prepreke i na osnovu izveštaja Dore Bakojani, došlo pred vrata SE, ali se tu zakočilo, jer je režim Aljbina Kurtija odbio da napravi makar početne korake za osnivanja Zajedice srpskih opština. Sada je Nemačka rešila da progura tzv. Kosovo kroz cilj, pa je tako predsedik Frank Valter Štajnmajer srdačno poručio “koleginici” Vljosi Osmani da njegova zemlja podržava “pristupanje Kosova Evropskoj uniji i Savetu Evrope”.
Ubrzo je usledio i savet izaslanika Nemačke za Zapadni Balkan Manuela Zaracina koji je izjavio “da je Nacrt statuta ZSO koji je izradila EU dobar i da Berlin želi da ga Priština pošalje ustavnom sudu”.
– Imate dobar nacrt koji su napisali EU i vaši partneri i prijatelji. Želimo da ga prihvatite – rekao je Zaracin u Prištini na panel-diskusiji povodom obeležavanja četvrt veka angažovanja Nemačke na KiM.
Naveo je i da bi Prištinu, “da je prosledila nacrt ustavnom sudu, to odvelo u Savet Evrope”. On je tzv. Kosovu poručio da Nemačka lobira, ali da nešto moraju i sami da urade.
Zanimljivo je i da se uopšte ne pominje da je po Briselskom sporazumu dogovoreno da Upravljački tim, koji čine predstavnici srpskih opština, jedini ima ovlašćenje da napravi statut, što je i učinjeno, ali ga je Priština odbacila, želeći da se ZSO svede na nevladinu organizaciju bez suštinskih ovlašćenja.
Krnje nam glasove
GLASANjE o prijemu tzv. Kosova u Savetu Evrope nezgodno je za našu zemlju jer smo ostali bez dva sigurna glasa. Rusija je praktično izbačena iz SE, a Belorusija suspendovana, što znači da nema pravo glasa. A, sada je na sličnom putu i Azerbejdžan koji je takođe uz nas. Predstavicima ove kaspijske zemlje nisu verifikovani mandati zbog navodnog kršenja ljudskih prava u njihovoj domovini i oni trenutno nemaju pravo glasa, ali nisu još isključeni. Elvira Kovač, koja predstavlja Srbiju u PS SE, rekla je da se ovim putem podriva legitimitet, kao i kredibilitet platforme za sadržajan dijalog, jer najmanje 10 miliona građana jedne evropske zemlje više nije zastupljeno u SE i ostalo je bez glasa.
– Azerbejdžan je danas dragocen faktor u međunarodnom poretku zasnovanom na pravu, miru i bezbednosti. Želela bih da podržim i pozovem na povratak dijalogu i nastavak učešća azerbejdžanske delegacije – izjavila je Kovačeva.
Prema informacijama “Novosti” iz Saveta Evrope, odluka o prijemu Prištine je i dalje na čekanju.
– Pritisci su veliki da se to pitanje ponovo aktivira, ali, za sada, nema pomaka – istakao je naš izvor blizak SE. – Izvesno je da se do izbora u Prištini ništa neće desiti, a za kasnije ćemo videti. Trenutno na stanovištu Nemačke u potpunosti ne stoji Francuska, a ni Italija.
Inače, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je u aprilu usvojila preporuku za prijem Prištine, nakon što je prethodno vlada privremenih prištinskih institucija, posle osam godina odbijanja da sprovede odluku ustavnog suda i kao vlasništvo manastira Visoki Dečani upiše 24 hektara zemlje, zatražila od agencije za katastar da tu zemlju uknjiži kao vlasništvo svetinje.
To je bio dovoljan signal za Bakojanijevu da Priština poštuje vladavinu prava, iako je na početku pisanja izveštaja o KiM govorila da formiranje ZSO mora biti uslov za ulazak u Savet Evrope. Onda je spustila kriterijume, pa je osnivanje ZSO prebacila kao obavezu, ali posle ulaska u ovu ogranizaciju.
Srbija je na sednici Parlamentarne skupštine ukazivala da bi potencijalni ulazak tzv. Kosova u SE bio protivan pravilima. Pridružile su joj se uglavnom zemlje koje ne priznaju lažnu državu, ali i deo delegacije Italije, koji su insistirali na ispunjavanju Briselskog sporazuma odnosno formiranju ZSO. Izveštaj Bakojanijeve je dobio zeleno svetlo, ali se ispostavilo da glasanje na Komitetu ministara, gde je jedna zemlja jedan glas, neće proći baš glatko, pa na zasedanju ovog tela u maju prijem Prištine nije bio na dnevnom redu. Da bi tzv. Kosovo prošlo potrebno je da dobiju dve trećine glasova od ukupno 46, što je 31.