Ni ne slutimo kakve su sve dogodovštine doživeli taksisti.
Viđamo ih po gradu svakog dana, prolaze pored nas praznih ili sedišta popunjenih sa naručiocima vožnje, prava je lutrija dobiti ih u novogodišnjoj noći, a po svetlećem znaku na vrhu kabine znamo da li su slobodni ili zauzeti – reč je naravno o taksistima velegradskim.
Svako zanimanje nosi svoju priču, pa tako ako upitate pekara šta mu je u njegovoj profesiji najinteresantnije, odgovor će se razlikovati od tvrdnje mesara, gradskog čistača, ili sekretarice u nekoj firmi. Ne možemo ni da naslutimo čemu su sve svedočile oči u retrovizoru ispred nas. Upravo je jedna od njih priča Zorana Ć. taksiste koji ovaj posao obavlja već 38 godina i koji je propratio izmenu grada, njegovu dogradnju, proširenje i bio među prvima koji su promenjene nazive ulica znali.
Neki taksisti su ćutljivi i jedino pitanje koje će vam u toku vožnje postaviti je put kojim preferirate da se vratite, dok ima i onih koji vole da prozbore koju reč sa strankom. Upravo u tom maniru Zoran Ć. je podelio sećanje sa Mondo portalom. Naime ovaj sredovečni taksista po gradu razvozi pozivaoce skoro 40 leta i grad poznaje kao svoj dlan, pa mu za razliku od novih generacija Gugl mape nisu potrebne. “Sećam se jedne vožnje 1994. godine, momak i devojka, tada malo mlađi od mene su naručili vožnju do centra. Sredili su se i sa Vračara naručili vožnju do centra grada, ali su pre toga zamolili da svratimo u Profesorsku koloniju i pokupimo još dve osobe. Bili su jako veseli i iz njihovog razgovora sam shvatio da idu u čuvenu “Akademiju”. Slušali smo muziku sa radija, oni su zapalili cigaretu na zadnjem sedištu i vožnja je delovala kao da se znamo oduvek, toliko smo se smejali na putu do Profesorske kolonije, a kada su ispred zgrade pomenutog naselja prepoznali svoje prijatelje pozvali su ih i svi smo par minuta uoči Nove godine istu proveli u mojim kolima. Kada je glas sa radija naglasio da je za nama 94. a pred nama nova 95. godina zaustavio sam auto i svi smo izašli ispred njega izljubili se, izgrlili i jedni drugima uputili najlepše čestitike i želje u godini pred nama”, prisetio se Zoran Ć. za Mondo portal.
“Imao je klub „Akademija” svojevrstan šarm možda baš zato što nije bio „cakum-pakum” sređen, saglasiće se mnogi koji su ga pohodili. Svetilište alternativne kulture u Rajićevoj ulici odavalo je spontanost i dušu pomalo haotičnim enterijerom. Oni koji su je pre nekoliko decenija zbog toga odmilja prozvali „Rupa”, nisu ni slutili da će nadimak jednog dana „doći na svoje” – Akademija je zatvorena 2011. godine, a tada je izgledala kao da je bomba u nju pala. Razbacan inventar koji čeka na kamion za selidbe, demontiran šank i bina zakrčena kutijama i zvučnicim”… pisala je Politika svojevremeno o klubu.
Malo istorije
Klub Akademija ili Klub FLU bio je klub koji je radio u Beogradu od 1961. do 2011. godine. Imao je veliki uticaj na jugoslovensku novotalasnu scenu i bio je sedište alternativnog umetničkog pokreta nastalog početkom osamdesetih, čije se delovanje produžilo tokom četiri decenije, sve do zatvaranja Kluba.
Da nije njegova priča jedina zanimljiva i izvanredna do koje smo uspeli da dođemo potvrđuje i svedočenje još jednog “gradskog jahača”. Njegov mlađi kolega je ispričao da je pre par godina dobio poziv za vožnju prema Narodnom frontu.”Bila je to rana jesen, ispred zgrade su me sačekali žena i muškarac. Ona je imala dug kaput, a on trenerku i delovalo je kao da su u žubi. Ubrzo sam shvatio i zašto, supruga mu je bila u devetom mesecu trudnoće i porođaj deluje kao da je bio krenuo. Bila je to najčudnija vožnja u mom životu, slušao sam nju kako ubrzano diše i njega kako je smiruje, a istovremeno bio strogo koncentrisan na put pred nama, shvatio sam da joj je pukao vodenjak u stanu i da su očekivali porođaj sledeće nedelje, ali kako je taj događaj nepredvidiv zatekao ih je. Stigli smo ispred porodilišta i oni su izašli”, bili su zahvalni, priseća se taksista.
Nije puno vremena prošlo i od gesta jednog taksiste koji je zadobio simpatije javnosti.
U moru priča o divljim taksistima, evo jedne koja mi je srce na najsitnije komade rastavila Ljudiiii, pa pogledajte njihove mile oči i topao osmeh
Taksisti Bog nek da zdravlje, veliki je čovek!❤️pic.twitter.com/NhpLLZGRl4— RaspevaniCrv (@RaspevaniCrv)April 30, 2023
Naime on je odbio da naplati vožnju dvema staricama. Pošto su pripremile novac da plate vožnju , usledio je neočekivani odgovor s druge strane.” Devojke, danas ništa” – rekao je taksista.
Njih dve su se iznenadile, a kad su u čudu pitale zbog čega, taksista je rekao da su mu simpatične i ne želi da naplati vožnju. Baka je s osmehom izrazila stidljivost, priznavši: “Izvinjavam se ako sam vam stvorila nelagodu”.
Taksista, sa osmehom, uzvratio joj je sa šalom: “Nema ništa neprijatno. Kod kuće me čeka ista priča s mojom mamom.” Ove reči su bake ostavile u neverici. Gospođa koja je želela da plati vožnju nije mogla da veruje sopstvenim ušima:
“Ovo mi se do sada nikada nije desilo. Uvek želim da nagradim pošten rad” – izjavila je, dok mu je poželela sve najbolje na rastanku, i njemu, njegovoj majci i celoj porodici.
BONUS VIDEO
(Mondo/M. Š.)