REZULATATI ispitivanja zagađenja zemljišta u prestonici pokazuju da, u površinskom sloju na svim kontrolisanim lokacijama, postoji povećana koncentracija pojedinih parametara. Prekoračenje gornje granice najčešće je zabeleženo kod nikla. Ipak, stručnjaci ističu da nema opasnosti po ljudsko zdravlje, pošto izmerene vrednosti označavaju nivo na kome je dostignut održiv kvalitet zemljišta, bez ugrožavanja njegove funkcije.
D.N.
Kako navode u Gradskom zavodu za javno zdravlje (GZZJZ), program ispitivanja zagađenosti zemljišta više decenija radi ova institucija u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, koji finasira ispitivanje. Na godišnjem nivou se uzorkuje i laboratorijski ispita 96 uzoraka zemljišta sa 48 lokacija. Uzorci se uzimaju sa dve dubine – 10 i 50 centimetara.
– Posmatrajući ukupan broj analiziranih uzoraka, najčešće odstupanje preko maksimalne granične vrednosti registruje se u pogledu povećane koncentracije nikla u zemljištu – navode u GZZJZ. – Osnovni razlog je specifičnost u pogledu geološkog sastava zemljišta na našem području koje ima prirodno veći sadržaj nikla, mada je doprinos ljudskog uticaja značajan u urbanim područjima (industrija, energetika, poljoprivreda, komunalna delatnost). Nikl u koncentracijama, koje se beleže vezano za geološko poreklo, nema dokazanog štetnog uticaja na zdravlje.
PROGRAM
PROGRAMOM ispitivanja predviđena je kontrola više područja. “Pod lupom” je bilo devet lokacija u zonama sanitarne zaštite izvorišta centralnih vodovoda, četiri na poljoprivrednim površinama, deset u delovima grada pod uticajem postojećih deponija i nehigijenskih naselja, po 11 lokacija u zonama u blizini velikih saobraćajnica i javnih površina i blizine dečjih igrališta, dok se tri nalaze u blizini hazardnih industrijskih objekata.
Pored nikla na pojedinim lokacijama registruje se i povećana koncentracija nekog drugog teškog metala, što je u vezi sa štetnim uticajima vezanim za namenu i način korišćenja zemljišta i ukazuje na istorijsko zagađenje. Od organskih jedinjenja, to je najčešće sadržaj ukupnih naftnih ugljovodonika (S6-S40) – mineralna ulja, čije je poreklo saobraćaj, industrija, upravljanje otpadom.
Osnovni kriterijum za poređenje dobijenih vrednosti sa normativom datim u zakonskoj regulativi je Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu.
– Granične maksimalne vrednosti su niže postavljene vrednosti, koje ako su povećane ukazuju na izmenjen sastav zemljišta. Označavaju nivo na kome je dostignut održiv kvalitet zemljišta bez ugrožavanja njegove funkcije – navode u GZZJZ. – Remedijacione vrednosti su više postavljeni parametri, čije prekoračenje znači da je značajno izmenjen sastav zemljišta, odnosno da su osnovne funkcije zemljišta ugrožene ili ozbiljno narušene i zahtevaju remedijacione, sanacione i ostale mere.
Iako nema pravila, prekoračenja se najčešće mogu dovesti u vezu sa dominantnom namenom prostora, odnosno radi se o zonama u blizini prometnih saobraćajnica, pored hazardnih industrija ili divljih deponija.
– Značajno zagađenje zemljišta, nekim od štetnih i opasnih materija, moglo bi imati uticaja na zdravlje ako bi dovelo do zagađenja podzemnih voda, koje se koristi kao izvorište za piće ili se preko poljoprivrednih kultura uključe u lanac ishrane – ističu u GZZJ. – Izvestan uticaj je moguć podizanjem čestica prašine, naročito sitnijih frakcija, što dovodi do zagađenja vazduha i mogućeg udisanja čestica sa zagađujućim materijama.