KONFERENCIJA “Dijalozi o Kini”, koja je započela kao skromni onlajn sastanak tokom pandemije, sada postala je najveća naučna konferencija o Kini u Evropi, okupila je istaknute stručnjake, diplomate i 80 naučnika iz 27 zemalja širom sveta sa ciljem promovisanja visokokvalitetnog naučnog istraživanja o Kini i pružanju platforme za razmenu inovativnih istraživanja i uvida u globalnu agendu Kine.
FOTO: Novosti
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je zajedno sa ambasadorom Kine,Nj.E. Li Mingom, predsednikom Kineske privredne komore u Srbiji, Jang Dongom, direktorom IEN, CASS, Peking, prof. dr. Feng Džongping, i direktorom Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju, prof. dr. Branislavom Đorđevićem otvorio ceremoniju i naglasio značaj ovog okupljanja.
Izjavio je da Beograd ostaje mesto susreta između Istoka i Zapada, promovišući otvorenu debatu o savremenim geopolitičkim izazovima i naglasio važnost odnosa Srbije sa Kinom, posebno posle istorijske posete predsednika Kine, Si Đinpinga, u maju 2024. godine, kada je potpisano 29 bilateralnih sporazuma, uključujući i Sporazum o slobodnoj trgovini.
Srbija je posvećena jačanju ekonomske saradnje sa Kinom kroz inicijative kao što su Pojas i put, kao i mehanizam saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Đurić je istakao značaj direktnih letova između Srbije i Kine, što će doprineti jačanju kontakata među ljudima. Pored toga, Kina je najavila poziv za 300 srpskih studenata da studiraju u Kini, što simbolizuje most između dve nacije.
Takođe je naveo da Srbija ulazi u period intenzivnog razvoja, s posebnim naglaskom na svetsku izložbu EXPO 2027, gde će Srbija predstaviti svoj napredak kroz veštačku inteligenciju i biotehnologiju i time pozvao zvanice da se vrate 2027. godine kako bi videli postignuća Srbije.
Prof. dr. Branislav Đorđević, direktor Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju, izrazio je zahvalnost svim učesnicima i podršci koju institut dobija od najstarijih akademskih institucija u oblasti međunarodnih odnosa i naglasio važnost dijaloga o ulozi modernog Kine u globalnom okruženju.
H.E. Li Ming je istakao značaj konferencije u produbljivanju međusobnog razumevanja Kine i Evrope, kao i vrednost dijaloga u izgradnji globalnih veza.
Razgovarao je o posvećenosti Kine miru, stabilnosti i razvoju u svetu usled promena i izazova u svetu, sa fokusom na konstruktivnu diplomatiju i napore posredovanja, kao što je njena uloga u saudijsko-iranskom pomirenju i poziv na mir u Ukrajini.
Osvrnuo se na diplomatski stav Kine prema SAD, naglašavajući međusobno poštovanje i mir, njeno partnerstvo sa Rusijom i strateško angažovanje sa Evropskom unijom, kao i strateške i istorijske veze Kine i Srbije.
Govorio je o Srbiji kao prvoj evropskoj zemlji koja je sa Kinom izgradila zajednicu zajedničke budućnosti i model za međunarodne odnose u novoj eri.
– Kina i Republika Srbija imaju sličan mentalitet, zajednički jezik i čvrstu osnovu gvozdenog prijateljstva.- naglasio je Ambasador Kine .
Prof. dr. Feng Džongping, direktor Instituta za evropske studije Kineske akademije društvenih nauka, istekao je važnost multilateralizma u rešavanju izazova na globalnom nivou, da se ne treba fokusirati samo na velike sile već na zemlje u razvoju i njihove rastuće uloge poslednjih godina, kao i potebe dobrih odnosa Kine sa susednim državama i mirnim rešavanjem sporova.
Konferencija je nastavljena nizom ključnih govora i zanimljivih panel diskusija, nudeći uvid u interakcije Kine sa različitim globalnim akterima.
Ričard Sakva se osvrnuo na temu “Rusko-kineski odnosi u vreme rata”, dajući detaljnu analizu strateškog partnerstva između Rusije i Kine usled globalnih neizvesnosti.
Prvi panel, Kina i povratak oluje velikih sila, istraživala je poziciju Kine u trenutnom geopolitičkom pejzažu. Diskusije su uključivale teme kao što su rivalstvo između SAD i Kine, implikacije veštačke inteligencije u globalnoj strategiji i promene u međunarodnom poretku.
Greg Simons govorio je o tumačenju geopolitike u petoj dimenziji strategije i upoznao prisutne sa novim terminologijama na temu “konačnog stava severa”, Zeno Leoni na temu dva hladna rata i povratku geopolitičkih blokova, Dušan Prorokvić o odnosu SAD i Kine, Vanja Rokvić o “AI trci” između Amerike i Kine , Ivica Bokota o razumevanju kineske spoljne politike kroz istorijski razvoj dok je Jelena Gledić za kraj govorila o kineskoj kategorizaciji spoljnih odnosa.
U isto vreme se održao i panel usredsređen na angažovanje Kine na globalnom jugu, na kome se diskutovalo o rastućem ekonomskom uticaju Kine u Latinskoj Americi i uticaju Inicijative Pojas i put na ove regione.
Tokom popodneva, održane su diskusije o partnerstvu Kine i Rusije u razvoju i ulozi Kine u multilateralizmu kako bi prikazali dinamiku između Kine i Rusije nakon ukrajinske krize i viziju zemlje o multipolarnosti u globalnom upravljanju, kao i o ulozi Kine u UN, rizicima kineskog svemirskog programa i svemirskog puta svile i kineskom sajber suverenitetu i globalnom sajber upravljanju.
Za kraj prvog dana konferencije, održani su paneli “Zeleni održivi razvoj: Saradnje između Kine i Srbije” i “Kina i perspektive Azijske povezanosti”.
S obzirom da Srbija igra stratešku ulogu u regionalnim planovima Kine, govorilo se o tekućim projektima saradnje u zaštiti životne sredine i održivom razvoju kao i svečano objavljivanje izveštaja o radu kompanije Ziđing od strane izvršne generalne direktorke, Megi Hvang, koja je podelila da je saradnja postavila Srbiju na mesto drugog najvećeg proizvođača bakra u Evropi podrškom projekata kroz kinesku incijativu “Pojas i Put”
Na panelu Kine i perspektive azijske povezanosti, diskusije su uključivale strateške veze Kine sa Turskom, Iranom i regionom Zaliva, kao i šire implikacije Inicijative Pojas i put za povezivanje u Aziji.
FOTO: Novosti
Drugi dan konferencije posvećen je panelima o akademskoj saradnji Kine i Srbije, gde će se govoriti o razvojnom putu Srbije, inovacione prakse u spoljnopolitičkom istraživanju i spoljnu politiku Srbije i njenih odnosa sa Kinom i EU.
Dok su za kraj izdvojena dva panela na kojima će se govori o rastućem prisustvu Kine na Balkanu i kineskim studijama slučaja u političkim, bezbednosnim i društveno-ekonomskim sferama kroz kineske vojne strategije, ekonomske politike i incijative “meke moći”.
BONUS VIDEO:
Kineski zmaj i simbolika čeličnog prijateljstva dva naroda