IAKO su u jeku promašenih i propalih tzv. antilitijumskih protesta u Srbiji, poslanici opozicionih partija zapaljivo i tendenciozno podsticali „ekološke aktiviste“ na nasilje, kršenje zakona i nerede, sve češće se ispostavlja da su otpočetka planirali da ih „ostave na cedilu“ i žrtvuju kao potrošni materijal u ostvarivanju njihovih pravih ciljeva – da dođu na vlast bez izbora.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Jedna u nizu ovakvih situacija dešava se u Prijepolju, gde su nosilac „poslaničkog imuniteta“ lider „Ekološkog ustanka“ Aleksandar Jovanović zvani Ćuta i njegov bivši poslanički kolega Đorđe Miketić podsticali aktiviste lokalne organizacije „Ekološki pokret Prijepolje“ da 19. avgusta ove godine sprovedu protestnu vožnju i blokadu saobraćajnica u ovom gradu, zbog protivljenja potencijalnom iskopavanju litijuma u Srbiji. Međutim, uprkos tadašnjim obećanjima opozicionih lidera da nemaju zbog čega da se brinu i da će učesnicima protesta obezbediti pravnu zaštitu, sada kad su počele da pristižu prekršajne prijave, potpuno je jasno da su lažni ekolozi „ostavljeni na cedilu“.
Doduše, da podsetimo i da je među prvima prekršajnu prijavu dobila Dragana Rakidžija, koja nije uspela da obezbedi prisustvo redarske službe na avgustovskim protestima u Prijepolju. Još tada su pojedini njeni saradnici pozivali da se protestna vožnja otkaže, iskazujući revolt što ovu aktivnost organizuje neko ko je pored toga što je nesposoban još i duboko kompromitovan u lokalnoj sredini, a što Jovanović nije hteo da dozvoli.
Naime, Rakidžija se nalazi u dugogodišnjoj vanbračnoj vezi sa Radojem Zindovićem, osuđivanim narko bosom iz Nikšića, čija je kriminalna grupa poznata u ovom kraju po krijumčarenju ogromnih količina skanka. Osim toga, Rakidžija održava kontakte i sa jednim od glavnih krijumčara marihuane alternativnim putnim pravcima iz Crne Gore u Srbiju Dejanom Cvijovićem zvanim „Lipsara“ iz mesta Jabuka, koji je u našu zemlju ilegalno prebacivao pripadnike crnogorskih kriminalnih klanova koji imaju izrečenu meru zabrane ulaska u Srbiju.
Kada se sve ovo ima u vidu, ne ostaje puno prostora za čuđenje zašto su opozicioni protesti sprovođeni pod plaštom “ekološke agende” doživeli takav i toliki debakl.