NA osnovu svih dosadašnjih ekskluzivnih informacija o pozadini tzv. ekoloških protesta, koje su se sve do jedne pokazale kao potpuno tačne, sklopljen je precizan mozaik rušilačkih planova opozicije i njihovih stranih mentora, tempiran za 10. avgust, čiji je krajnji cilj fizička likvidacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Foto: Tanjug/Profimedia
Da krenemo redom. Osnovni pravci delovanja dogovoreni su 5. avgusta na tajnom sastanku Miroslava Aleksića i Zlatka Kokanovića, u Kokanovićevoj kući. Već sledećeg dana, Kokanovićev najbliži saradnik Nebojša Petković je na Šolakovim medijima jasno, ne ostavljajući ni trunku sumnje na šta misli, pozvao građane na masovne demonstracije koje bi vodile ka blokadama saobraćajnica i izazivanju kolapsa u funkcionisanju glavnog grada.
U sledećoj fazi, realizovanoj 7. i 8. avgusta, glavni akteri tzv. ekoloških protesta počeli su, po očiglednoj matrici izazivanja „obojenih revolucija”, da šalju difuzne poruke srpskim organima bezbednosti. Dok je, sa jedne strane, Kokanović sa naslovne strane „Danasa” pokušao da sedira javnost porukama da će protesti biti mirni i pozivom policiji da to omogući, istaknuti organizator i govornik na protestima Duško Kuzović se putem društvenih mreža obratio svim bezbednosnim strukturama da, najkraće rečeno, stanu na stranu onih koji će 10. avgusta pokušati da stvore haos na ulicama.
Ako to nije nedvosmislen poziv na reprizu majdanskih strahota u Srbiji, neka neko pokuša da objasni šta je? Još uvek čekamo odgovor na pitanje koji strani faktor ili faktori stoje iza toga, ali se broj mogućih i realnih odgovora sve više sužava, jer svi vrlo dobro znamo dve stvari: 1. da nema obojenih revolucija bez stranaca, 2. kojim stranim akterima odgovara potpuna destabilizacija Srbije.
I sada ono što je najvažnije. U poslednjoj fazi plana za 10. avgust, organizatori protesta će, ukoliko procene da se na ulici okupio dovoljan broj onih koji su spremni da pribegnu nasilju, pozvati prisutne da se iznenada ustreme na Predsedništvo Srbije i u sveopštem metežu pokušaju da se dokopaju, a potom i ubiju predsednika Vučića!
Ukoliko bi im to uspelo, putem njihovih i njima naklonjenih stranih medija pokrenuli bi kampanju neviđenih razmera koja bi imala za cilj da prikaže kako je atentat zapravo bio plod sveopšteg stihijskog narodnog nezadovoljstva, a ne organizovanog zločinačkog poduhvata opozicije i stranaca. Kao „argumentaciju” za to bi koristili narativ da su tzv. ekološki protesti od samog početka bili autentičan narodni bunt, iako smo do sada videli i dokumentovali nebrojeno primera da su gotovo sve proteste organizovale opozicione partije i njihovi sateliti oličeni u Kokanoviću i njemu sličnima.
Da zaključimo – pred Srbijom je nekoliko sudbonosnih dana, koji će trajno opredeliti njenu budućnost. Da li će nastaviti da se ekonomski i na svaki drugi način razvija ili će iz „predvorja obojene revolucije” biti uvedena u pakao ukrajinskog scenarija.