Generalni štrajk u koji su pre tačno 26 godina stupili radnici GSP “Beograd”, za sva vremena promenio je sliku javnog gradskog prevoza u prestonici jer su tada na scenu stupili privatni prevoznici.
Na ulice 12. januara 1998. nije izašlo nijedno vozilo GSP-a. Beograđani su se gotovo tukli za mesto u linijskom taksiju, vozili se kombijima, pešačili, putovali biciklima i vespama.
Privatnici su radili i pre štrajka, ali za svega nekoliko dana njihov broj je upetostručen. Ko god je imao autobus i saobraćajnu dozvolu za jedan minut mogao je da dobije odobrenje da vozi po gradu, a autobusi su pristizali iz cele Srbije. Dabldekeri kojima su se Beograđani prethodnog leta vozili na more odjednom su se klackali na šesnaestici, devedesetpetici.
Sedam dana trajao je “rat” između sindikalaca GSP-a i gradske vlade – vozači nisu hteli da obustave štrajk do rešenja problema, a nadležni nisu hteli da pregovaraju dok su autobusi u garažama. Uvođenje linijskih taksija, kojih je bilo oko 1.300, privatnih autobusa, pa čak i angažovanje vojnih i policijskih vozila bila je mala pobeda tadašnje gradske vlade. Uspeli su da premoste katastrofu, a radnicima GSP-a zapretili su stečajem.
Foto: Shutterstock Autobus GSP-a
Prvog dana štrajka vojska i policija nisu pristale da se uključe u gradski prevoz. Kasnije su ipak ustupili svoje autobuse. Vožnja je bila nesvakidašnja, a Beograđani srećni što ima ko da ih preveze.
Generalni štrajk obustavljen je posle nedelju dana, ali privatnici su ostali glavna alternativa posustalom GSP-u. Od 2004. godine i privatni prevoznici su postali sastavni deo Integrisanog tarifnog sistema, popularne markice počele su i kod njih da važe, a oni da dele dobit sa gradom i GSP “Beogradom” od prodaje karata. Danas, bez njih se, ruku na srce, ne može zamisliti gradski prevoz u prestonici.
Saobraćajna nezgoda dogodila se danas u 11.20 sati na parkingu zgrade Politike kada je vozač prilikom isparkiravanja automobila zakačio pešaka, saznaje “Blic”.
12.01.2024