DOKUMENT na 14 stranica, pod nazivom “Projekat”, predstavljen je na studentskom plenumu i do detalja razrađuje akciju blokade raskrsnice na Autokomandi u Beogradu, zakazanu za 27. januar u trajanju od 24 sata.
Foto N. Skenderija
Unutar studentskog plenuma kuju se veliki planovi koji daleko prevazilaze spontane proteste i blokade i iza kojih očigledno stoje neki mnogo ozbiljniji i moćniji pojedinci i grupe. To nesumnjivo dokazuje i dokument koji je Kuriru poslat direktno iz studentskog plenuma.
Detaljna razrada
Naime, ovaj materijal na 14 stranica, pod nazivom “Projekat”, predstavlja do detalja razrađen plan za blokadu raskrsnice na Autokomandi u Beogradu, osmišljenu za 27. januar u trajanju od 24 sata. Jedan od učesnika plenuma, na kom je predstavljen ovaj plan, odlučio je da ga dostavi našoj redakciji i na taj način obavesti javnost o stvarnoj logistici koja stoji iza takozvanih studentskih akcija. Iz tog plana se zaista može sagledati sve to, jer je u ovom dokumentu isplaniran svaki minut tokom celodnevne blokade jednog od najvažnijih i najvećih saobraćajnih čvorišta glavnog grada.
Kreatori ovog plana imaju detaljno razrađene pravce dolaska, najpogodnije punktove za postavljanje “živih” štitova, raznoliku opremu za blokadu i višesatni boravak na hladnoći, kao i potrebnu prateću opremu za brendiranje akcije, poput plakata, banera, bedževa i ostalih stvari iz propagandne sfere.
Ovako razrađen plan, kad se pročita svaka stavka na 14 strana, sa svim mapama, šemama i uputstvima, nameće samo jedno pitanje: studenti, ko vam ovo plaća. Šatori, grejalice, plakati, baneri, pa čak i obezbeđen fond za plaćanje eventualnih kazni… Odakle vam to, studenti?
Prsti stranih službi
Student koji je plan poslao tvrdi da su na njemu danima radile strane službe i njihovi konsultanti i da su oni do savršenstva isplanirali svaki minut akcije, kao i postupke u slučaju nepredviđenih okolnosti. U planu se navodi da će za ovaj poduhvat biti organizovane posebne grupe studenata s “jasno definisanim zadacima”, one će sedeti u “kabinetu” i nadziraće ih “revizor”, odnosno koordinator, što je sve i šematski nacrtano i potanko objašnjeno u dokumentu koji Kurir poseduje.
Planirana blokada Autokomande podrazumeva širi zahvat od pukog studentskog organizovanja, pa se tako insistira na animiranju ostalih studenata, radnika i drugih građana, a predlažu se i specifične psihološke i taktičke metode.
“Kako bi “Projekat” uspeo, neophodno je uključiti što veći broj ljudi i podstaći ih da se organizuju, bilo samostalno ili u koordinaciji s nama. Širenje svesti će se sprovoditi putem dva kanala: 1. posredno – putem medija (saopštenja, objava na društvenim mrežama) ili kroz nalepnice i postere koji će biti postavljeni na mestima gde cirkuliše ciljna grupa koju želimo da uključimo. 2. neposredno – deljenjem različitih materijala namenjenih ciljnoj grupi i u direktnom razgovoru”, navodi se u ovom dokumentu koji je predstavljen na studentskom plenumu.
U njemu se sugerišu i specifične “smernice za komunikaciju”.
“Kada komuniciramo s ljudima, najvažnije je izgraditi odnos poverenja i pokazati spremnost da se prihvate različita mišljenja. Ukoliko neko zauzme odbojan stav prema nama, bitno je da mi ne odgovaramo odbojnošću. Naprotiv, treba pristupiti smireno, saslušati suprotne argumente i postavljati pitanja koja usmeravaju mišljenje te osobe ka našim stanovištima. Posebno je važno primeniti ovakav pristup prema pasivnim osobama koje ne učestvuju u protestima, jer smatraju da promene nisu moguće ili se plaše za svoj položaj. Najbolje je voditi razgovore jedan na jedan, jer ako se pasivan pojedinac nađe u grupi s ljudima čije mišljenje ne deli, uglavnom neće učestvovati u otvorenoj diskusiji o protestima i blokadama. Takođe, kada razgovaramo s ljudima koji imaju negativan stav o blokadama, važno je ostati nenapadan i izbegavati rasprave o pitanjima koja nisu direktno vezana za proteste”, piše u “Projektu”.
Saveti iz “Projekta”
Posebno zanimljiv je deo posvećen onome što bi se slobodno moglo nazvati vrebanjem potencijalnih sledbenika.
“Ciljna grupa projekta su radnici zaposleni u državnom sektoru. Naš cilj je podstaći ih da se organizuju i pridruže našim akcijama, a kasnije ih ohrabriti da se udruže sa svojim kolegama i stupe u štrajk. Zbog toga je neophodno da se “propagandne akcije” sprovode na lokacijama gde se ova grupa najčešće kreće – autobuska stajališta, pošte, banke i radna mesta. Važno je da shvate da kao pojedinci nemaju dovoljno snage, ali da zajedničkom organizacijom mogu izdejstvovati značajne promene”, objašnjavaju tvorci “Projekta”.
Pozamašan budžet: Kazne od više stotina hiljada dinara im nisu problem
Dokument “Projekat”, predstavljen na studentskom plenumu, poseban odeljak posvećuje pravnim pitanjima najavljivanja i prijavljivanja skupa, kao i novčanim kaznama koje su na ovakvim događajima sasvim moguće. Tu se otkriva jedan detalj koji nesumnjivo ukazuje da budžet studenata u blokadi ne samo da postoji već je i pozamašan, te stoga i neobjašnjiv u okvirima koje studenti javnosti predstavljaju. U delu u kom se detaljno objašnjava za šta se može biti kažnjen i kolike su zakonom predviđene kazne, navodi se i ovo:
“Te novčane kazne su mahom oko 100.000 dinara (po kazni, s tim što bi se po pravilima o sticaju prekršajnih kazni iste sabirale, ali ne bi prešle 300.000 dinara). Na nivou studenata u blokadi i naših ukupnih donacija raspolažemo dovoljnim sredstvima da pokrijemo takvu novčanu kaznu ukoliko za to bude potrebe”.
Još jedanput: studenti, odakle?!
Možda neko i dalje sumnja da je sve spontano i lepršavo u aktuelnom studentskom pokretu koji blokira univerzitete. Možda neko smatra da je zlonamerno i preterano reći da iza navedenih psiholoških igrica, a zapravo smišljenih sačekuša za građane, stoje mnogo ozbiljni i moćni savetodavci iz različitih interesnih grupa i grupa za pritisak. Međutim, ako se dođe na teren finansiranja pozamašne logistike i bogatog folklora koji prati svaku studentsku akciju, razuman i trezven čovek se mora zapitati: studenti, odakle sve to i ko vas filuje.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković nema nikakvu dilemu da konce studentske pobune u Srbiji vuku strane službe i da ovaj plan samo potkrepljuje tu tvrdnju.
– Očigledno je da su ovakvi dokumenti, s preciznim instrukcijama, praktični pokazatelji da sve to prevazilazi domen studenata i u smislu finansija i u smislu osmišljavanja tih akcija. Jasno je da postoji finansijska i logistička podrška spolja. Takva vrsta akcije mora da ima mentora, nekoga ko time rukovodi, sve sinhronizuje i, naravno, nekoga ko finansira. Studenti ne bi mogli da obezbede materijalizaciju ovih ideja i planova. Postavlja se pitanje da li su blokade fakulteta zaista spontani bunt studenata. Uveren sam da su nešto sasvim drugo – kaže Petričković.
On objašnjava da svoju ulogu u svemu tome imaju određene nevladine organizacije koje, kako naglašava, deluju kao produžena ruka obaveštajnih službi i interesnih grupa vani.
– Tu su svakako i opozicione stranke. Postoje radionice na kojima njihovi instruktori drže obuke i zapravo se razrađuju scenariji i bukvalno se vežbaju metodi psihološko-emocionalnog delovanja, kako se postaviti u komunikaciji i kako reagovati na određene situacije. Sasvim se mogu prepoznati uputstva iz one zagrebačke kuharice, ali i mnoštva različitih štiva koja podučavaju kako se sprovodi građanska neposlušnost. Pošto dosad nisu imali očekivane rezultate, pokušava se na druge načine podići društvena tenzija i pridobiti učešće ostalih faktora. Na kraju, svodi se na to da će studenti platiti ceh zbog prekida nastave, a ovi drugi koji to organizuju neće imati štete, jer su najčešće na raznim platnim spiskovima i imaju alternativu – upozorava Petričković.
(Kurir)