Snimci sa društvenih mreža svedoče da su se u centru Beograda pojavili pacovi. Beograđani su mogli da ih vide u izlogu pekara, butika, na Savskom šetalištu i kod Hrama Svetog Save.
Prema rečima stručnjaka, dr Duška Ćirkovića sa Biološkog fakulteta u Beogradu, pojava pacova u centralnim gradskim zonama nije nikakva neobičnost.
Kako je istakao u svom intervjuu za “Večernje Novosti”, iako u javnosti vlada mišljenje da je stanište ovih glodara najčešće u blizini deponija i smetlišta, to nije sasvim tačno.
– Razlog dolaska pacova u centar grada je potraga za hranom. To što se čini da su se namnožili u poslednje vreme govori da je program deratizacije trebalo da bude intenzivniji. Hrana ih privlači, tako da ih možemo videti gde god je ima. Beograd nije izuzetak, tako da i u njemu živi više stotina hiljada pacova. Oni su opasni jer mogu biti prenosioci zaraznih bolesti – kaže dr Duško Ćirković za “Novosti”.
Penju se i na više spratove
Ekipe Sektora za ekologiju JKP “Gradska čistoća” rade monitoring glodara i u skladu sa rezultatima utvrđuju se žarišta i ekipe za deratizaciju se upućuju na teren. Glodari se uništavaju tokom cele godine.
U “Čistoći” navode da odgovorni operater, dolaskom na lice mesta, obilazi teren sa ciljem pronalaska mesta pogodnih za stavljanje preparata za deratizaciju.
Deratizacija javnih površina se sprovodi po strogim merama struke. Preparat se postavlja u aktivne rupe štetnih glodara, koje se zatvaraju, kako deca i druge životinje ne bi došle do njega, a mesta gde je postavljen otrov, posebno se obeležavaju obaveštenjem.
U “Čistoći” navode i da je rad u nehigijenskim naseljima veoma specifičan, jer nema kanalizacije, smeće i hrana se odlažu bez reda, kuće su od materijala sa lošim građevinskim rešenjima što sveukupno ostavlja dosta prostora za brz razvoj glodara. Ovakva naselja potrebno je obilaziti jednom mesečno i postavljati i obnavljati mamce.
Stručnjaci navode da je Beograd stari grad ispod koga postoji čitav podzemni grad sa mnoštvom tunela. Iako je činjenica da se glodari prvo pojavljuju na donjim nivoima zgrade poput podruma i drugih podzemnih prostorija, ukoliko se ne odradi deratizacija, oni će se popeti i na više spratove.
Muke sa pacovima najčešće imaju stanari u starim zgradama sa podrumima, koji se ne održavaju na adekvatan način, pišu “Novosti”.
Pacovi usnimljeni u izlogu butika i u pekari
Na društvenim mrežama objavljen je snimak na kom se vidi kako pacovi šetaju u jednoj pekari koja se nalazi u Beogradu u Kosovskoj ulici. Odmah po objavljivanju snimka, pekara je zatvorena, a nakon deratizacije ponovo je otvorena.
Pre nekoliko dana osvanuo je i snimak pacova u butiku u Knez Mihailovoj ulici. U jednoj prodavnici u samom centru Beograda prolaznici su snimili ogromnog pacova, a kako se vidi na snimku objavljenom na Instagram stranici “moj_beo_grad”, životinja nije marila za kamere, i bezbrižno je posmatrala prolaznike.
foto: Profimedia
Beograđani su ostali zatečeni ovakvim prizorom, međutim, prema rečima stručnjaka, ovakvi prizori nisu nikakva novost, jer Beograd ne zaostaje za svetskim metropolama kada je reč o populaciji pacova.
Čikago prvi na listi, Pariz postao poznat po njima
Neretko se dešava da se turisti žale da im ugodan obilazak “Grada svetlosti” kvare pacovi kojih ima na svakom koraku. Ipak, već godinama, prvi na top listi 50 gradova sa najviše pacova, već devet godina zaredom nalazi se Čikago.
Takođe, procenjuje se i da oko 21 milion miševa, pacova i drugih glodara uđe u domove između oktobra i februara u potrazi za hranom, vodom i skloništem pred zimu.
Pacov može da vam iskoči iz WC šolje
Ukoliko ste mislili da je ulazak pacova u kupatilo kroz kanalizaciju i WC šolju samo mit i dešava se “tamo nekom”, stručnjak iz firme zadužene za dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, uveriće vas u suprotno, pisao je nedavno “Mondo”.
Kanalizacione i vodovodne cevi u Beogradu mogu biti pune glodara i insekata koji u potrazi za hranom lako dospeju do vašeg kupatila prolazeći kroz odvod ili otvor ve-ce šolje. U stambenim zgradama, glodari i insekti se najčešće mogu primetiti u podrumskim prostorijama, prostorijama sa kontejnerima za smeće i u drugim prostorijama gde je nizak higijenski nivo, ali neretko se dešava da završe na visokim spratovima ako se namnože u velikom broju.
Prema izjavi stručnjaka zaduženog za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, pacove i druge glodare hvatali su i na 13. spratu. Kako tvrdi, uprkos opštem mišljenju, pojava glodara u stanu nema nikakve veze sa spratnošću stana, odnosno niste zaštićeni od njih čak iako se vaš stan nalazi na visokom spratu zgrade, pisao je “Mondo”.
Kurir