NA osnovu ovlašćenja Skupštine i Predsedništva Matice srpske predsednik ustanove prof. dr Dragan Stanić uputio je pismo prijateljskim ustanovama, svim članovima Matice srpske i svim mislećim ljudima spremnim da razmisle o događajima koje pripremaju centri svetske moći.
FOTO: Privatna arhiva
Saopštenje predsednika Matice srpske prenosimo u celosti:
Dragi prijatelji i saradnici,
Godine 1999. pritisak zapadnih država organizovanih u NATO paktu rezultovao je napadom tog vojnog bloka na tadašnju SR Jugoslaviju, pri čemu je došlo do strašnih ljudskih žrtava, do ogromne materijalne štete, kao i do trajnog poremećaja odnosa Srba i Albanaca unutar Republike Srbije. Očigledno je logika NATO stratega bila da je za njih utoliko bolje ukoliko je na terenu, u Srbiji i Crnoj Gori, situacija gora.
Organizovana vojna operacija bombardovanja SR Jugoslavije tokom 78 dana preduzeta je bez ikakvog pravnog osnova, a bio je to zajednički vojni nastup najjačih zapadnih država sveta i oblik organizovanog nasilja nad jednom jedinom, malom državom koja je bila spremna na traženje mirnog, dogovornog rešenja za unutrašnje probleme koje je imala. S obzirom na to da za ovaj napad NATO pakta nije postojala nikakva odluka Ujedinjenih nacija koja bi to opravdala i s obzirom na to da su time pogažena osnovna načela međunarodnog prava, svakom objektivnom posmatraču ovih događaja mora biti jasno da je reč o goloj demonstraciji sile, te uvođenju jednog političkog presedana koji će ubrzo postati pravilu u međunarodnim odnosima.
Sve što se potom dešavalo u mnogim zemljama sveta (Irak, Libija, Sirija, Ukrajina i dr.) samo je pokazalo da je ovakva ocena potpuno tačna, te da su glavni krivci za ovakvo narušavanje međunarodnih odnosa upravo zapadne zemlje koje sebe smatraju nosiocima demokratije i pravnog poretka. Ukoliko se tako pogaze međunarodnopravna načela, postaje potpuno neizvesno ko je sledeća žrtva tako poremećenih odnosa. Takva žrtva lako može da postane upravo neka od onih zemalja koje olako pristaju na to da se saglase sa gaženjem načela međunardnog prava. Postojanje pravnih normi je, bez sumnje, ipak najbolja zaštita od golog nasilja, za svaku državu, ne samo za Srbiju.
U odnosu na Republiku Srbiju poslednjih meseci se sprovode ili pripremaju nove nepravde zasnovane na poremećajima elementarnih načela koliko pravnog sistema toliko i normi ljudskog ponašanja. Prijem Kosova i Metohije u Savet Evrope je novi primer kršenja međunarodnopravnih normi jer se u sastav Saveta Evrope prima deo teritorije Republike Srbije, deo koji nije država, koji nema elementarnih uslova da to postane, te koji manifestuje oblike krajnje problematičnog ponašanja zasnovanog na odsustvu demokratije, na etničkom nasilju, te na progonu naroda koji nisu Albanci i neće da pristanu na proces asimilacije. Danas, 2024. godine ponovo se krše međunarodnopravne norme, a to se čini kako bi se dovršio posao započet 1999. godine kada nije uspeo napor da se Kosovo i Metohija osvoje upadom kopnene vojske.
Drugi pokušaj destabilizacije srpskog naroda takođe dolazi iz zapadnoevropskih zemalja koje se smatraju nosiocem demokratskih načela i pravne kulture, ali koje veoma lako iznevaravaju osnovna načela na kojima bi morale da postoje. Reč je o pokušaju da se preko Generalne skupštine UN izglasa odluka o tome da je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid nad muslimanskim stanovništvom. Ovaj pokušaj ima ozbiljnih problema sa elementarnom ljudskom logikom i valjanim mišljenjem, uključujući i postupak prepoznavanja značenja pojedinih reči, pravnih termina i pojmova.
U Srebrenici se avgusta 1995. godine odista desio težak ratni zločin ili zločin protiv čovečnosti kada su pripadnici Vojske Republike Srpske streljali zarobljene bošnjačke vojnike, ali to nikako nije bio genocid. Pojam genocida podrazumeva nekoliko bitnih aspekata ovog, nesumnjivo sociopatološkog fenomena:
1. postojanje očigledne genocidne namere i odluka da se uništava čitav jedan nacion;
2. ubijanje pripadnika nekog naroda tako da su žrtve ne samo muški pripadnici toga roda nego i žene, deca, starci, tj. svi pripadnici neke populacije;
3. likvidacija se odnosi ne sve pripadnike nekog naroda na celokupnom prostoru gde oni žive, pa je nemoguć fenomen genocida čije su razmere takve da zahvataju samo jedan grad ili opštinu kao što je Srebrenica, dok na širem prostoru tako nešto ne postoji.
Zločin protiv čovečnosti u Srebrenici avgusta 1995. godine kao žrtve je imao isključivo vojnike. Genocidnih namera u vojsci Republike Srpske nije bilo na teritoriji čitave Bosne i Hercegovine, pa bi ideja o genocidu na nivou jedne opštine ili grada kao što je Srebrenica bila prosto rečeno nemoguća kao ozbiljno tumačenje ovih događaja. Uz to, u toj istoj opštini i gradu Srebrenici bilo je veoma mnogo srpskih žrtava, uključujući i decu i žene, kao što je, primera radi, pokolj u selu Kravica, pa je nedopustivo i krajnje nehumano računati samo bošnjačke žrtve, a srpske ili hrvatske žrtve ne uzimati u obzir.
Iz svih ovih razloga nemoguće je koristiti pojam genocida kako bi se označio tip zločina koji je počinjen u Srebrenici 1995. godine. U svemu tome apsolutno nedostaje uravnoteženosti u rasuđivanju, kao što je neodrživ i zahtev da se pojam genocida ne sme poricati kada se govori o zločinu u Srebrenici. S obzirom da su logički neodrživi zahtevi koji pojmom genocida opisuju zločin u Srebrenici, to se mora zaključiti da je na delu teško ogrešenje o elementarnu logiku i o poznavanje pojmova o kojima je reč. Zbog toga je nemoguće održati tezu da je u Srebrenci 1995. godine počinjen genocid, a poricanje tog navodnog genocida je čak neophodno izreći kao valjan logički zaključak elementarne ljudske pameti. Insistiranje na ponuđenoj rezoluciji Generalne skupštine UN samo bi umnožila i intenzivirala osnovni problem, pa je opet na delu načelo da je utoliko bolje za kreatora kriznih žarišta ukoliko je na terenu, u Srbiji, situacija gora.
Oprostite što sa ovoliko detalja iskazujem svoju veliku brigu zbog svega onoga što se dešava u Evropskoj uniji, pa i na tlu Evrope uopšte. Kad se ne poštuju međunarodnopravne norme, kad se ne poštuje elementarna logika i značenje pojmova, onda je to naznaka velikih nesreća koje lako mogu da uslede. Možda se nekome čini da bi žrtve ovakvih mentalnih operacija mogli biti samo Srbi, a da bi svi drugi bili pošteđeni ukoliko budu mirni i tihi, pa se još i saglase sa nasilničkim akcijama. Nažalost, kao i u ranijim slučajevima, jednom narušene norme postaju izvor mnogih novih problema na mnogim, veoma različitim mestima širom sveta. Iskreno se nadam da Evropa i evropski način mišljenja neće u budućnosti počivati na ovako teškom, elementarnom kršenju pravila logike. Ukoliko se to ne ispravi, biće to ozbiljan udarac u same temelje naše zajedničke, evropske sudbine. Religiozni ljudi bi sa lakoćom mogli konstatovati da sve to ide neposredno protiv Boga samoga, te da iz ovakvih događaja nužno moraju da uslede samo zle i paklene posledice. Oni koji nisu religiozni, mogu ostati pri opažanjima o ulozi načela u životu pojedinih ljudi, a posebno u životu ljudskih.
Zajednica: svet bez načela nije valjan svet!
Ukoliko se ovakva nastojanja ne zaustave danas, prete nam veoma teške i mučne posledice na zajedničkom evropskom prostoru. Danas se nepravde organizuju Srbima, a sutra će biti činjene nekom drugom narodu koji bude određen da postane žrtva opšteg poretka. Iz ovakvih igara, kada one započnu, izlaza nema: menjaće se samo uloge žrtava i uloge nasilnika. Moramo razgovarati o tome da takve igre jednostavno prestanu!
S poštovanjem, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske