Okrivljenom za ubistvo Nemanje Savića u oktobru 2022. godine u beogradskom naselju Krnjača, Vladimiru Andrijanoviću sposobnosti da shvati delo i upravlja svojim postupcima su bile bitno smanjene, zbog afekta straha visokog intenziteta u kojem se nalazio.
Ovo je psihijatrijskim veštačenjem utvrdila doktor Bojana Kecman, koja je danas odgovarala na pitanja na suđenju Andrijanoviću u Višem sudu u Beogradu. Ona je navela i da Andrijanović ima emocionalni nestabilni poremećaj ličnosti, za šta je pojasnila da to nije duševna bolest, već prenaglašeno ispoljavanje određenih postupaka u smislu da je impulsivan, kratkog fitilja, burnog reagovanja i niskog praga tolerancije.
– On je u životu imao i imaće zauvek nizak prag tolerancije, što znači da teže podnosi stresove i na njih brže reaguje nego neko drugi – objasnila je psihijatar Kecman. – Kada takvu ličnost stavimo u ovu situaciju kada se dogodio zločin i uzmemo u obzir i prethodne događaje, koji su uticali na njegovu reakciju, dobijemo afekat straha.
Na pitanje sudije Olivere Pajić, da li je Andrijanović imao i afekte besa i ljutnje, veštak je kazala da ih je bilo, da se svi oni preklapaju, ali da je dominantan afekat straha, jer se on tada osećao životno ugroženim. Ona je navela i da su dijagnoze depresije i anksiozni poremećaji, koje je imao od ranije, rezultirali kod njega povećanjem napetosti i poremećajima raspoloženja, a da je terapija, koju je dobijao, uticala na stabilizaciju raspoloženja, ali ne i na njegovu ličnost.
Veštak medicinske struke Milenko Bogdanović, koji je veštačio Savićeve povrede, kazao je da su ga pogodila sva četiri metka, koja je okrivljeni ispalio.
– Tri rane u telu su bile opasne po život i dovele su do povređivanja srca i pluća i on je preminuo u kratkom vremenskom periodu. Ne može se precizno odrediti koliko dugo je bio još živ, ali meri se sekundama ili minutima. S obzirom na oštećenje srca to su bezuslovno bile smrtonosne povrede – kazao je veštak Bogdanović.
Odgovarajući na pitanja on je rekao da je u tom vremenu nakon ranjavanja teorijski Savić mogao da drži pištolj i puca, ali da ne može da se utvrdi da li je baš tada pucao ili pre ranjavanja. Bogdanović je objasnio i da su povrede nastale jedna za drugom, da je oštećeni bio u uspravnom položaju, ali i u malo povijenom i okrenut licem prema oružju.
Na kraju je ispitan i veštak balističar Dejan Belić, koji je rekao da je Savić prema tragovima krvi ranjen iza crnog vozila (Andrijanovićev automobil), da je nosio pištolj iz kojeg je pucao, da je ranjen došao do ormarića za struju i tu je ili bacio pištolj ili mu je ispao, a onda se pomerio još metar do svog vozila i pao, pa je na tom mestu nastupila smrt.
On je pojasnio da u njegov pištolj staje 15 metaka, da je u okviru nađeno 8 u cevi jedan, a da su dva ispaljena.
– Okrivljeni i oštećeni su bili relativno blizu jedan drugog, a raspored svih šest ispaljenih čaura kod crnog vozila je takav da ukazuje da je rastojanje između njih dvojice bilo dva do tri metra. Hici prema oštećenom su ispaljeni jedan za drugim u nekoliko sekundi. Tako je isto i on ispalio dva hica – kazao je veštak Belić, navodeći da nema materijalnih dokaza o tome u kom pravcu je pucao oštećeni Savić, da li u vazduh ili prema okrivljenom, niti se može odrediti ko je prvi pucao.
Odgovarajući na pitanja odbrane, s obzirom na to da je Andrijanović rekao da je pištolj iz kojeg je pucao u Savića, prethodno oteo od njegovog druga Luke Karajovića, a kod Karajovića su na desnoj ruci pronađene karakteristične barutne čestice, veštak je rekao da to može da znači da je on bio ili u neposrednoj blizini pucača, ili da je pucao, ili da je bio u kontaktu sa oružjem, ili u kontaktu sa kontaminiranom odećom.
Kurir.rs/Novosti
Kurir