AKO se blokade fakulteta nastave, studenti će izgubiti akademsku godinu, zajedno sa stipendiranjem, mestima na budžetu i u domovima, ali i mogućnošću daljeg stručnog usavršavanja.
FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ
Ništa bolja situacija nije ni za đake onih osnovnih i srednjih škola gde su profesori u štrajku, jer ih čekaju časovi subotom i praznicima, ili produžetak školske godine. Ako se ovakva situacijaprolongira, postavlja se pitanje šta će biti sa malom maturom, polaganjem prijemnih ispita i upisa nove generacije na fakultete!
Studenti, srednjoškolci, osnovci — mladost i budućnost Srbije, kako stoje stvari biće jedine žrtve blokada, objašnjavaju sagovornici Kurira. Upravo njihova leđa poturaju se već mesecima za svačije interese, dok je njihovo školovanje žrtvovano zbog nečijih političkih igranki, sindikalne borbe ili želje za bogaćenjem.
Ogromna šteta
Profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov kaže za Kurir da je svaki dan gubitka nastave u februaru, veći gubitak od svih prethodnih dana!
“Bez obzira na razlike u režimu nastave i ispita na fakultetima, više je nego jasno da, ako se ne počne sa uspostavljanjem redovnih oblika rada najkasnije do kraja februara, ulazi se u jedno stanje ogromne neizvesnosti. Prvi razlog je što u tom slučaju nastava više neće moći da se nadoknadi. Takođe, mi možemo da uvedemo dodatne ispitne rokove, ali nije bitan njihov broj, jer je potrebno vreme da se studenti spreme za ispitni rok, da nauče, a ne da se ide iz jednog roka u drugi. Ako je već cilj da sve stane… pa da li se iznad toga nalazi cilj da nestane život ne samo studentima, već i dece u osnovnim i srednjim školama? Pogubne posledice ovoga se neće osetiti za dan dva, već u decenijama koje slede”, kazao je profesor Petrov i dodao da očekuje da BU “neće opstati u jednom stanju komforne pasivizacije.”
Student FPN član udruženja “Studenti 2.0” Luka Lalošević kaže za Kurir da cela akademska godina može biti ugrožena iz više razloga, a pre svega jer studenti ne znaju koji je jasan plan povratka na nastavu i kako će ispuniti njihove obaveze.
“Plan za nadoknadu nastave i održavanje ispitnih rokova nije javno poznat ni na jednom fakultetu u Srbiji, iz tog razloga naš zahtev jeste da do 10. februara objave jasan plan nadoknade propuštenog. Glavna briga studenata je ostvarivanje uslova za budžet, što automatski predstavlja i uslov za budžetski smeštaj u studentskom domu i uslov za stipendiranje najboljih studenata. Sada se otvara i pitanje upisa brucoša. Potrebno je da se u najkraćem roku reši pitanje upisa nove generacije brucoša i objavi jasan plan aktivnosti za buduće studente i polaganje prijemnih ispita u novim terminima, jer za sada nije izvodljivo da se ispoštuju aktuelni rokovi”, kazao je Lalošević za Kurir.
Časovi moraju da se odrade
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, objašnjava za Kurir da kalendarska školska godina ima tačan broj nastavnih dana koji moraju da budu odrađeni.
– Tu ne postoji mnogo rešenja. Opcija je da se organizuju radne subote, ali iz našeg iskustva, đaci ih ne posećuju u većem broju, a može se i produžiti školska godina. Najviše su zabrinuti roditelji maturanata osnovnih i srednjih škola, jer njihovu decu ove godine čeka polaganje male mature i upis u srednje škole, odnosno polaganje prijemnih ispita za upis na fakultete. Neki roditelji su mi priznali da su očajni i da su već počeli da plaćaju privatne časove svojoj deci, ali nije to rešenje… Svako ima pravo da iskaže nezadovoljstvo i ne možete nikoga terati da radi, ali sa druge strane ne sme niko da nanosi štetu našoj deci, mladosti i budućnosti Srbije, to je najvrednije što imamo i ne smemo njih ugroziti – kaže Antić i napominje da su sva četiri reprezentativna sindikata potpisala sa Ministarstvom Izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.
Od ukupno 1.773 škola u Srbiji, nastava se realizuje u 95 odsto škola, dok u pet odsto škola nema nastave, potvrdilo je Ministarstvo prosvete za Kurir. Kako kažu, njihov cilj je da se nastava noramalizuje, a propušteno nadoknadi kako školska godina ne bi bila produžena.
– Zato je Ministarstvo od škola tražilo da što pre dostave školskim upravama plan nadoknade i da što pre počnu da nadoknađuju propušteno. Učenici osmog razreda u junu bi trebalo da polažu završni ispit, a srednjoškolci maturske ispite. Prekid nastave u pojedinim školama znači da ovi učenici nemaju adekvatnu pripremu za ove ispite, koju su škole u obavezi da organizuju. Prilikom nadoknade časova škole svakako treba da imaju i to na umu – kazali su za Kurir iz resornog ministarstva i dodali:
– Nastavnici i roditelji, kao i svi učesnici u procesu obrazovanja treba da daju svoj doprinos da se deca vrate u školske klupe. Učenicima je potreban kontinuitet u nastavi, u predavanju gradiva i proveri znanja, kako bi postigli dobre rezultate i usvojili potrebna znanja.
(Kurir, Poltika)