POLOVINOM avgusta škole će, posle letnje pauze, ponovo otvoriti vrata. Prvi će “u klupe”, polovinom meseca, sesti đaci koji su na kraju školske godine imali jednu ili dve slabe ocene, kako bi stekli uslov za upis narednog razreda.
Foto: VN
I dok je pre 15-ak godina na popravne ispite u prestonici izlazilo više od 1.000 učenika, poslednjih godina se pred komisijom, od oko 200.000 beogradskih školaraca, nađe njih tek dve-tri stotine. Koliko su naši učenici “sjajni” govori podatak da je lane od oko 700.000 učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, jednu ili dve slabe ocene imalo njih 2.085.
Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola Beograda, pre izbijanja pandemije je oko osam odsto učenika izlazilo na popravni, a sada je ta brojka zanemarljiva. Analiza iz školske 2005/2006. godine, pokazala je da je pet-šest odsto učenika ponavljalo razred. Danas je to između jedan i dva odsto.
– Inflacija odličnih ocena je veća od one koja nas je zadesila devedesetih godine i tome se mora stati na put – kaže Antić. – Testiranje đaka na slučajnom uzorku škola iz osnovnih predmeta bi pokazalo koliko su nastavnici bili realni u ocenjivanju. Ako đak ima pet, a na testu dobije dva, profesor treba da dobije opomenu. Proveru znanja trebalo bi ponoviti posle određenog perioda i ako učenik i dalje pokazuje loš uspeh, nastavnik treba da bude kažnjen smanjenjem plate i na kraju otkazom. Jer, znanje đaka je uspeh ili neuspeh predavača. Profesori su ti koji moraju sami vratiti svoj autoritet.
STATISTIKA
STATISTIKA govori da se najčešće ponavlja prvi razred srednje škole, što se objašnjava činjenicom da se učenici nisu navikli na novu sredinu, profesore, promenu škole. Kako odmiče školovanje, broj učenika sa slabim ocenama i onih koji ponavljaju razred je sve manji, tako da su u četvrtoj godini retkost. U srednjim stručnim školama je mnogo više učenika sa jedinicima nego u gimnazijama. Najviše nedovoljnih ocena je iz matematike, fizike i hemije.
Antić upozorava da degradacija znanja koja traje više od decenije, već pokazuje nesagledive posledice. Tako je, recimo, na maloj maturi osmacima i ove godine bilo najteže da razumeju pročitani odlomak iz pesme Desanke Maksimović “Gračanica” i odgovore na pitanja. Iako su dnevnici puni petica iz srpskog, većina njih nije znala da zaokruži tačan odgovor za značenje reči – revnost.
Izmenama prosvetnih propisa posle petooktobarskih promena 2000. godine, uvođenjem roditelja u škole, oduzimanjem autoriteta prosvetnim radnicima, besmislenim seminarima počeo je sunovrat obrazovnog sistema koji i dalje traje. Većina profesora ide linijom manjeg otpora i pokloni ocenu, kako bi poštedeli sebe pisanja izjave direktoru i prosvetnoj inspekciji.
– Roditeljski uticaj je tu presudan, jer se nadležnim organima i inspekciji žale na nastavnika, podnose prijave, a prosvetni radnici pod pritiskom moraju da pristanu na tako nešto – kaže Antić. – Čini mi se da je njima bitnije da se hvale uspehom, nego znanjem njihove dece, ne shvatajući da im čine medveđu uslugu. Jer, deca tako prihvataju pogrešan sistem vrednosti koji ne vrednuje istinsko znanje, već privid istog. U osnovnim školama mame i tate, najčešće, traže petice, a u srednjim se zadovoljavaju trojkama i četvorkama.
Popravni ispiti su “zakazani” posle 20. avgusta, a većina đaka koja izađe dobije prelaznu ocenu. Ako su nezadovoljni zato što nisu prošli, ili ocenom koju su dobili, učenici imaju pravo da se žale Republičkoj prosvetnoj inspekciji. U tom slučaju đaci polažu ispit ponovo, ali pred komisijom iz druge škole.