NEMA ni elementarno znanje o narodima koji žive u BiH i regionu. A to je jasno pokazao svojom izjavom da mu nije jasno šta je zvanični Beograd slavio nakon glasanja o Rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN. Zato bi mu bilo najbolje da, za početak, pročita dela našeg nobelovca Ive Andrića.
Ta preporuka stigla je iz Banjaluke Kristijanu Šmitu, kojeg Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika u BiH. Politički lideri Srba u RS, naime, smatraju da je većina Šmitovih poteza, a koji su izazvali direktne posledice po stabilnost BiH, posledica njegovog nepoznavanja prilika.
– Sam sebi postavljam pitanje šta to slave Vučić i Dodik. Ne postoji način za bilo kakvu vrstu disolucije. Ako dođe do bilo kakve blokade institucija BiH, može doći do posledica koje im se neće svideti. Dodiku poručujem – nema razdvajanja – rekao je Šmit, u intervjuu za Federalnu TV, ali nije komentarisao stav sarajevskog novinara Senada Hadžifejzovića, dan nakon usvajanja Rezolucije, koji je konstatovao da su 84 glasa za Rezoluciju o Srebrenici malo, i podsetio da 109 zemalja nije glasalo za predloženi dokument.
Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine RS, kaže, za “Novosti” da bi za Šmita najbolje bilo da za početak pročita Andrićeva dela “Na Drini Ćuprija” i “Travničku hroniku”, pa da onda priča o BiH i narodima koji ovde žive:
– To su bazične stvari nakon kojih bi mogao nešto da priča po medijima. On ne razume geopolitičke odnose, ni balkanske prilike, ne razume ni Srbiju, ni Republiku Srpsku, a pogotovo ne srpski narod.
Stevandić ukazuje da se politički autoritet može izgraditi izbalansiranim odnosima, da je Šmit po dolasku u BiH imao manevarski prostor da ga dostigne, ali da je očigledno odlučio da ne bude korektan, a “zloupotrebio je čak i to što ga je predsednik Vučić primao u posetu, što je činio iz odgovornosti koju ima predsednik Srbije”. Kako podseća, nakon susreta sa Vučićem, Šmit se sastajao i slikao sa Aljbinom Kurtijem, čime je pokazao svoj “autoritet”.
Crna Gora o Jasenovcu krajem juna?
PREDSEDNIK Skupštine Crne Gore Andrija Mandić saopštio je na jučerašnjoj sednici kolegijuma da će Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu biti na dnevnom redu parlamenta krajem juna.
Grupa poslanika vlasti predala je 17. maja u proceduru Predlog rezolucije, a iz vladajućeg bloka nisu ga jedino potpisali poslanici dveju albanskih koalicija – Albanskog foruma i Albanske alijanse. Većina za usvajanje rezolucije postoji i bez njihova tri glasa. Zahtev da se podnese dokument ispostavio je prošle sedmice lider DNP Milan Knežević, a nakon što je premijer Milojko Spajić saopštio da će Crna Gora na GS UN podržati Rezoluciju o Srebrenici. V. K.
On dalje ističe da je, što se tiče Srba iz RS, Šmit faktor nestabilnosti i neko ko ne dozvoljava dogovor naroda u BiH:
– Nedostatak vlastitog autoriteta Šmit nalazi u saopštenjima američke i britanske ambasade, a ne u poštovanju naroda u BiH. Srpska je nadživela sve visoke predstavnike. Oni su završavali karijere i odlazili, a Srpska je ostala i razvija se i jača.
Gostujući na FTV, Šmit je potvrdio i to da je Srbija, zajedno sa Hrvatskom, garant integriteta BiH, a što zvanični Beograd i Banjaluka uporno ponavljaju političkom Sarajevu, a koje uporno ne želi da prihvati tu činjenicu. Nemac je imao poruku i za Dodika:
– Moramo biti vrlo jasni i reći stvari prostim rečima. Nema odvajanja, moram braniti Dejtonski sporazum, on govori o teritorijalnom integritetu i ja i svi iz međunarodne zajednice smatramo ovu stvar vrlo ozbiljnom, kao i sam narod.
Rezultat prikazan na 100 panela
NA 100 led-panela u Banjaluci i širom Srpske ispisani su rezultati glasanja o Rezoluciji o Srebrenici. Fotografiju jednog od njih, na kojem stoji rezulat 109:84, objavio je predsednik RS na mreži “Iks”, i napisao: “Ovako danas izgleda Republika Srpska, jedna poruka – Ponosne Srpska i Srbija”.
Sarajevska N1 tvrdi da je rezultat lažan, iako je identičan onom koji je saopštio urednik FTV Senad Hadžifejzović, ali oni nisu reagovali kada je on izneo taj podatak.
Upravo tim izjavama oko zaštite Dejtonskog sporazuma Šmit se, “posipa pepelom”, jer je potvrdio ono što Srpska poručuje već godinama – da se “Dejton” mora braniti i poštovati, ali ne da se menja kako političko Sarajevo to zatraži.
Iz Banjaluke poručuju Šmitu i da, kad već priča o zaštiti Dejtonskog sporazuma, onda treba da prestane da ga krši nametanjem raznih zakona koji zadiru u nadležnosti RS.
Na pitanje – da li se Dodiku može ponuditi mirno ukidanje RS, ako on bude insistirao na mirnom razdruživanju, Šmit kaže:
– Entiteti imaju pravo na postojanje, oni su deo “Dejtona”. Možda je malo čudno shvatiti tu stvar, ali ako postoje garanti za postojanje Republike Srpske u međunarodnom pravu, onda to nije Dodik, to sam ja. Ja ako sprovodim moj mandat, ja onda garantujem to i sve dok se sedi i razgovara o amandmanima na Ustav, stvar je u tome da se to mora uraditi zajedno. Dakle, oba dela zemlje moraju da odluče zajedno o tome.
Bugarka odbila direktivu Sofije
BUGARSKI premijer Dimitar Glavčev uputio je stalnoj predstavnici Bugarske u UN Lačezari Stoevoj pismo u kojem je od nje zatražio da bude uzdržana tokom glasanja na Generalnoj skupštini o Rezoluciji o Srebrenici, pišu “Fakti”. Ona je to odbila i glasala je za deklaraciju čiji je Sofija bila i koautor.
Sajt “Bird” objavio je dokumenta iz kojih se vidi promena stava Bugarske, nakon razgovora između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bivšeg premijera Bojka Borisova. Stoeva je odbila direktivu premijera i u odgovoru je navela da bi promena stava u poslednjem trenutku uticala na reputaciju zemlje.
Ova izjava Šmita oko dogovora “oba dela zemlje, posebno je, kažu u Srpskoj, smešna jer dolazi od čoveka koji zajedno sa američkim ambasadorom u BiH minira svaki dogovor političkih lidera.