SKUPŠTINA Srbije, na nastavku konstitutivne sednice koji počinje danas u 11 časova, bira predsednika parlamenta, šest potpredsednika, članove odbora i parlamentarnih delegacija.
Foto A. Stanković/Tanjug
Kandidat za prvu među jednakima je potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke Ana Brnabić. Potpredsednike zakonodavnog doma će dati naprednjaci – dva, koalicija oko socijalista, Savez vojvođanskih Mađara i Stranke pravde i pomirenja i lista “Mi – glas iz naroda”.
Dogovor o kadrovskim rešenjima postignut je protekle nedelje, ali konsultacijama su odbili da prisustvuju predstavnici timova “Srbija protiv nasilja” i NADA.
Izvestilac za izbor predsednika je šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov, a u predlogu kandidature piše:
– U skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine predlažemo navedenog narodnog poslanika za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, smatrajući da će svojim dosadašanjim radom i političkim iskustvom i ličnim kvalitetima doprineti dobrom i efikasnom vođenju sednica Narodne skupštine – piše u predlogu kandidature Ane Brnabić za predsednicu parlamenta.
Ne može se sa sigurnošću reći koliko će sednica trajati, jer su zasedanja u poslednje vreme uglavnom praćena zviždanjem, povicima i opstrukcijom opozicionih partija. Jasno je da će poslanici opozicije doći u zgradu Skupštine, jer su najavili da će se u zakonodavnom domu obratiti medijima.
Svi “spikeri” od 1991.
OD povratka višestranačja 1991. godine, predsednik prvog saziva bio je Slobodan Unković, a zatim Aleksandar Bakočević. Drugi saziv vodili su Zoran Lilić, pa Zoran Anđelković. Ulogu presedavajućeg u trećem i četvrtom sazivu imao je Dragan Tomić. Posle petoktobarskih promena predsednici su bili Dragan Maršićanin, Nataša Mićić, Predrag Marković, Tomislav Nikolić, Oliver Dulić i Slavica Đukić Dejanović. Od dolaska naprednjaka na vlast, mesto predsednika 2012. godine preuzeo je Nebojša Stefanović, zatim u dva mandata Maja Gojković, pa Ivica Dačić i Vladimir Orlić.
Ambasador EU Emanuel Žiofre rekao je juče da očekuje da bi opozicija trebalo da preuzme svoju ulogu i funkcije u novom sazivu parlamenta, dok paralelno blagovremena, inkluzivna i transparentna primena preporuka ODIHR, pre bilo kojih budućih izbora, mora da ostane prioritet za Srbiju. Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas odgovorio je da su izbori koji su održani 17. decembra prošle godine pokradeni i da vlast neće da sprovede preporuke ODIHR.
Upravo je odlazeća premijerka Brnabić, na Radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova upoznala predstavnike ODIHR-a, OEBS-a, delegacije Evropske unije u našoj zemlji kao i ambasadu Sjedinjenih Američkih Država o tome šta je do sada urađeno po pitanju izbornih preporuka, a u susret glasanju za Beograd 2. juna. Završen je rad na izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, kojima se, između ostalog, predviđa da pohađanje obuke za rad u lokalnoj izbornoj komisiji, odnosno biračkom odboru, budu uslov za imenovanje u ove organe, kao i da se menja dosadašnje pravilo i propisuje mogućnost da birač potpisom podrži više izbornih lista.
Održan je sastanak radne grupe za analizu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku, a 8. marta upućen je poziv ODIHR za delegiranje tehničke pomoći za birački spisak. Biće osnovan kontakt centar za prijem pritužbi kršenja u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Inače, među prvim zadacima Ane Brnabić posle izbora je raspisivanje beogradskih izbora. Krajnji rok da to učini je 3. april. Novi, 14. saziv Skupštine, ima 16 poslaničkih klubova, dok je pet poslanika neraspoređeno i oni su “solo” igrači.