VLADAN Petrov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u svom tekstu za dnevni list “Politika”, naveo je da su protesti i tzv. pravo na protest izgovor političara koji nemaju politiku i da im odgovara da se stvara jedno ”redovno vanredno stanje” u kojem se tvrdi da institucije ne funkcionišu, jer ne rade po pravilima koje su oni zamislili.
Foto P. Milošević
Svaka moderna država ima ustav koji garantuje prava svojim građanima, pojedincima i kolektivitetima.
Politička prava, među kojima su, na primer, izborno pravo, sloboda izražavanja mišljenja, sloboda okupljanja, sloboda udruživanja itd. služe da omoguće građanima da se, sami ili udruženi sa drugima, uključe u javni život, učestvuju u njemu, manifestujući svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo nosiocima državne vlasti, ali i da, neposredno ili posredno, utiču na njeno vršenje i donošenje najvažnijih političkih odluka.
Politička prava, zbog svoje posebne namene, nikada nisu apsolutna niti neograničena. Njih svaki demokratski ustav omeđuje, pre svega, zaštitom prava drugih, njihovog fizičkog i psihičkog integriteta, njihove lične slobode i prava na dostojanstvo, na zdravlje i slobodu kretanja, navodi se na početku teksta.
– Sve rečeno jesu opšta mesta. Nije potrebno biti pravnik, pa ovo znati. Ipak, postoje, među nama, političari koji se, naravno, prave da to ne znaju ili drže da kad su oni u pitanju ta fundamentalna pravila i principi vladavine prava jednostavno ne važe. -rekao je Petrov.
Naveo je da su razlozi uvek trivijalni i populistički, kao i da su pozivi na zaštitu neodređenih viših interesa, zaštitu od zloupotreba i ekscesa vlasti, borbu protiv korupcije, zaštitu životne sredine i na odgovornost za povredu Ustava jednog čoveka, predsednika republike, ”gospodara neba i zemlje”, koji je takav u njihovim glavama, jer najčešće polaze od sebe i onog kako oni zamišljaju da bi vršili vlast ili se, ako su na toj vlasti bili, prisećaju ”(ne)slavnih dana svoje prošlosti”.
Dodao je da takvi političari nedostatak politike, a s tim neretko i radnih kvaliteta, a naročito kreativnosti, zamenjuju već godinama jednom, možda i jedinom svojom ”kreacijom” i da je to pravo na neprekidni i neograničeni protest, koji se neretko pretvara u otvoreno fizičko nasilje, uništavanje javne imovine i objekata koji imaju posebnu, ne samo materijalnu vrednost za društvo i državu.
– To je izgleda i ”pravo” na psihičko maltretiranje ne samo onih koji drugačije misle nego i onih koji bi se u nekim stvarima možda složili sa njima, dakle, nisu, da tako kažemo, ”prorežimski orijentisani”, ali se ne slažu sa načinom koji ne preza od prizivanja i izazivanja nereda i haosa. Tvrdim da u Srbiji najveći broj ljudi želi da ostvaruje svoja prava, pa i politička, ne vređajući prava istog kvaliteta drugih ljudi, njihovih rođaka, komšija, kolega i prijatelja. Ima i mnogo onih koji nisu zadovoljni načinom ostvarivanja svojih prava, ali zbog toga ne odustaju da ta prava traže pred nadležnim institucijama ili u njima. – napisao je profesor.
– Ja sam pročitao mnoge ustave sveta, ali nigde nisam video da ustav poznaje pravo na protest bez obzira na vreme, mesto, način i sl. Takvo „pravo”, izmišljeno od naših pojedinih opozicionara koji ne umeju da se bore ”kroz institucije”, pa se zbog toga pozivaju na ”zarobljene” ili ”nepostojeće” institucije, ima svoj pandan u jednom drugom pravu. Ni to pravo nije izričito navedeno u ustavu, ali ga svaki demokratski ustav pretpostavlja, ono se nalazi u njegovom fundamentumu – to je pravo na normalan, pristojan i slobodan život. Uostalom, mnogi demokratski ustavi, na primer Osnovni zakon Nemačke iz 1949, ali i naš Ustav iz 2006, govore o ljudskom dostojanstvu kao osnovnoj pretpostavci za uživanje svih drugih ustavom zajemčenih prava. – naveo je.
Navodi da su protesti i tzv. pravo na protest izgovor političara koji nemaju politiku i kojima, stoga, odgovara da se stvara jedno stanje neredovnosti i neuređenosti, jedno ”redovno vanredno stanje”, u kojem se tvrdi da institucije ne funkcionišu, jer ne rade po pravilima koje su oni zamislili i da među njima važi samo jedno pravilo: pravo obavezuje samo vlast, njih ne, jer nisu vlast, a da bi to postali, imaju pravo da ne poštuju pravo.
Petrov je rekao da je opozicija umislila da su vrhovni ”žreci” koji dele lekcije o inteligenciji, moralu, o nekim višim ”evropskim” vrednostima, koje sami nisu naučili, jer, čak i kad imaju, a mnogima nedostaje formalno obrazovanje, nemaju poštovanje prema drugima i njihovima pravima.
– U stvarnosti, protesti kao redovni oblik ”vođenja politike” i supstitut za nepostojanje politike su se potrošili. Ostaje još da se viče, mlatara rukama i drugim telovima tela, što svakako otežava život i rad institucijama, a vodi neretko opstrukciji. Sigurno je, međutim, gde ne vodi: ne vodi sticanju vlasti, što je ”protestantima”, a običan narod to dobro zna, i jedini cilj i kredo. U tom smislu, aktuelni nosioci vlasti, ali i svi budući, treba prema ovakvim profesionalnim političarima protestantima da se odnose kako Ustav i zakon nalažu. U cilju prevencije imovine i prava drugih, primenjivati dosledno pravom propisane sankcije i druge mere. Tako, vidimo, rade sve zapadne evropske demokratije, a mi smo valjda na evropskom putu. U svemu ostalom, ove protestante treba ignorisati. Uostalom, kao što će ih ignorisati i zaboraviti i politička istorija, kad ova naša sadašnjost jednom to postane. – navodi se na kraju ovog teksta.