NA jučerašnju godišnjicu smrti novinara Miroslava Lazanskog, list “Politika” objavio je tekst Lazanskog o operaciji “Oluja” objavljen 23. novembra 2012. godine.
Foto: Novosti arhiva
Tekst je napisan u vreme neposredno nakon što je sud u Hagu oslobodio generale Ante Gotovinu i Mladena Markača odgovornosti za proterivanje Srba u akciji “Oluja”.
Ko je bio stvarni komandant hrvatske operacije “Oluja” i da li je Ante Gotovina nešto ljut na Hrvatsku, pisao je u tom tekstu Lazanski:
“Iako je po dolasku u Zagreb zahvalio državi što se brinula o njemu, što je izdvojila milione para za njegovu odbranu, odbio je da odmah ide u Vukovar na komemoraciju svojim saborcima. Gotovina je bio uzdržan i u izjavama posle presude Haškog tribunala, čini se da kod njega nije bilo trijumfalizma.
Razlozi?
Gotovinu je deo hrvatskog “tiska” u periodu dok se skrivao ili su ga skrivali, malo provukao kroz blato. Tako su o njemu pisali da je u Francuskoj pre 1991. “poharačio” neke zlatare, pa su mu onda suprugu, koja je radila u hrvatskom ministarstvu odbrane, izbacili sa posla, pa su mu “seli” na neke bankovne račune. Je li on to zaboravio ili zna koja je, zapravo, bila njegova uloga u operaciji “Oluja”?
Jer, Ante Gotovina je pre 1991. bio samo narednik u francuskoj Legiji stranaca, istina jedan od njenih najboljih ronioca. Kako je odjednom u Hrvatskoj postao general fenomen je pretvaranja konobara, skladištara i mesara u generale.
Ante Gotovina, kao narednik Legije stranaca, nema i nikad nije imao znanje da vodi operaciju u kojoj 300.000 hrvatskih vojnika istovremeno napada iz više pravaca. Za tako nešto potrebne su visoke vojne škole, a on ih nema. Odgovornost u zoni gde je on komandovao nesporna je činjenica, ali da je on vodio celu “Oluju” malo je nestvarno.
“Oluju” su planirali i vodili penzionisani američki generali iz organizacije MPRI, pre svega generali Čarls Vuono i Krozbi Sent. Obojicu lično znam, a generala Senta intervjuisao sam 1983. u Generalštabnoj akademiji američke armije u Fort Levenvortu, Kanzas, gde je on tada bio zamenik načelnika akademije.
Sa hrvatske strane “Oluju” su planirali i vodili generali bivše JNA, Tus, Stipetić i Feldi, inače, nekada odlične starešine JNA.
Pre toga se 20. jula 1995. u bazi Šepurine u Šibeniku general Gotovina sastao sa šefom CIA Džordžom Tenetom, o čemu je zagrebački “Globus” pisao pre desetak godina, a sada to opet “otkriva” zagrebački “Jutarnji list”.
Na sastanku sa šefom CIA bili su tada i ministar odbrane Gojko Šušak i šef obaveštajne službe Miroslav Tuđman. U avgustu 2011. bivši hrvatski ministar odbrane Pavao Miljavac iznosio je detalje američko-hrvtaske vojne saradnje uoči i za vreme “Oluje”.
Od razmene obaveštajnih podataka do letova američkih bespilotnih letelica sa aerodroma na Braču, sve za potrebe hrvatske vojske. Koja je prodor kroz redove srpske krajiške vojske napravila precizno i tačno, upravo na najslabijim spojevima krajiških jedinica.
Bil Klinton je imao svoje druge predsedničke izbore 1996. Do tada je morao da završi ratove na Balkanu, one koji su se tada vodili, u Hrvatskoj i BiH: MPRI je u “Oluji” odradio posao, SAD su dale opšti blagoslov za “Oluju”.
Da li je neko u Srbiji očekivao da će porodica Klinton dozvoliti da u Hagu pobedi istina?
Gotovinu je deo hrvatskog “tiska” u periodu dok se skrivao ili su ga skrivali, malo provukao kroz blato. Tako su o njemu pisali da je u Francuskoj pre 1991. “poharačio” neke zlatare, pa su mu onda suprugu, koja je radila u hrvatskom ministarstvu odbrane, izbacili sa posla, pa su mu “seli” na neke bankovne račune. Je li on to zaboravio ili zna koja je, zapravo, bila njegova uloga u operaciji “Oluja”?
Jer, Ante Gotovina je pre 1991. bio samo narednik u francuskoj Legiji stranaca, istina jedan od njenih najboljih ronioca. Kako je odjednom u Hrvatskoj postao general fenomen je pretvaranja konobara, skladištara i mesara u generale.
Ante Gotovina, kao narednik Legije stranaca, nema i nikad nije imao znanje da vodi operaciju u kojoj 300.000 hrvatskih vojnika istovremeno napada iz više pravaca. Za tako nešto potrebne su visoke vojne škole, a on ih nema. Odgovornost u zoni gde je on komandovao nesporna je činjenica, ali da je on vodio celu “Oluju” malo je nestvarno.
“Oluju” su planirali i vodili penzionisani američki generali iz organizacije MPRI, pre svega generali Čarls Vuono i Krozbi Sent. Obojicu lično znam, a generala Senta intervjuisao sam 1983. u Generalštabnoj akademiji američke armije u Fort Levenvortu, Kanzas, gde je on tada bio zamenik načelnika akademije.
Sa hrvatske strane “Oluju” su planirali i vodili generali bivše JNA, Tus, Stipetić i Feldi, inače, nekada odlične starešine JNA.
Pre toga se 20. jula 1995. u bazi Šepurine u Šibeniku general Gotovina sastao sa šefom CIA Džordžom Tenetom, o čemu je zagrebački “Globus” pisao pre desetak godina, a sada to opet “otkriva” zagrebački “Jutarnji list”.
Na sastanku sa šefom CIA bili su tada i ministar odbrane Gojko Šušak i šef obaveštajne službe Miroslav Tuđman. U avgustu 2011. bivši hrvatski ministar odbrane Pavao Miljavac iznosio je detalje američko-hrvtaske vojne saradnje uoči i za vreme “Oluje”.
Od razmene obaveštajnih podataka do letova američkih bespilotnih letelica sa aerodroma na Braču, sve za potrebe hrvatske vojske. Koja je prodor kroz redove srpske krajiške vojske napravila precizno i tačno, upravo na najslabijim spojevima krajiških jedinica.
Bil Klinton je imao svoje druge predsedničke izbore 1996. Do tada je morao da završi ratove na Balkanu, one koji su se tada vodili, u Hrvatskoj i BiH: MPRI je u “Oluji” odradio posao, SAD su dale opšti blagoslov za “Oluju”.
Da li je neko u Srbiji očekivao da će porodica Klinton dozvoliti da u Hagu pobedi istina?”