SARA je imala astmu, ali nikad ovakav napad. Gušila se, nije mogla da dođe do vazduha ni da sedne u automobil da je odvezemo u Hitnu.
Foto: N.Skenderija
Sa broja 194 su nam poručili da nisu nadležni, nego da zovemo Hitnu iz Grocke ili Kaluđerice. Dok su nas oni “šetali” od jednog do drugog broja telefona, njoj je bilo sve gore. Minuti su prolazili, a nismo znali kako da joj pomognemo. Posle četrdesetak minuta zvanja, došla je Hitna iz Kaluđerice a Sara je već tada ležala na betonu. Oni nisu imali kiseonik, iako smo svima koje smo zvali rekli da je astmatičar. Nisam mogla da gledam dok su je reanimirali… Izdahnula je tu, ispred kuće.
Ovako, za “Novosti”, priča Dragana Petković iz Velikog Mokrog Luga, majka dvadesetjednogodišnje Sare koja je preminula 9. marta u svom dvorištu, dok je njena porodica zvala Hitnu pomoć, a oni su prebavicali nadležnost sa Zvezdare, na Grocku, Kaluđericu, pozivajući se na teritorijalnu pripadnost. Zagledana u Sarinu sliku, grleći drugu ćerku Anđelu i supruga Zorana,
Dragana nam kaže da nije ni slutila da će da doživi ovakvu bol. Kobnog dana, Sara je završila radni dan u salonu za nokte, koji je otvorila pre godinu dana.
– Pozvala me oko 19.00 časova, rekla je da će jedna njena klijentkinja da je doveze jer se ne oseća najbolje i da joj spremim inhalator. Uvek je bila nasmejana i vedra, pa se i tada šalila. Međutim, kada je uzela inhalator, nije joj pomogao. Dobila je dijareju i shvatili smo da to nije bezazleno. Odmah smo pozvali Hitnu na 194 u 20.07 časova, ali veza se nije uspostavila – govori Dragana dok nam pokazuje listing odlaznih poziva iz telefona. – Kad smo ih konačno dobili, rekla sam da se inhalirala, da ima astmu, da je dobila dijareju i da joj je sve gore. Oni su kazali da nisu nadležni, a ja sam ih pitala da li treba da se raspravljamo ko je za koji deo grada nadležan dok mi dete umire?! Kako je moguće da jedan broj nije isti za ceo grad.
Bez odgovora
DO zaključenja ovog broja “Novosti”, Zavod za hitnu medicinsku pomoć nije se oglasio povodom ovog slučaja. Nismo dobili ni odgovor na pitanja koja smo uputili direktoru Hitne pomoći Goranu Čolakoviću.
Dragana je dala telefon Sarinom stricu Goranu, a iz Hitne je, kaže, dobio brojeve telefona bližih medicinskih službi koje treba da zove.
– Iz Grocke su me uputili na Kaluđericu, oni su rekli da dolaze, da idu sa terena i da je gužva na putu. Šta to znači, da li smo mi u Beogradu ili smo u najudaljenijem selu na planini kad do nas ne mogu da dođu?
U međuvremenu su roditelji pokušali da smeste Saru u automobil, ali u sedećem položaju joj je bilo najgore jer nije mogla da udahne. Pokušali su tri puta, a onda je izgubila svest i tako dočekala Hitnu… Proglašena je mrtvom u 20.41 časova. Sahranjena je prošlog ponedeljka. I od tada se život porodice Petković sveo na svakodnevni odlazak na groblje, tugu, pitanja na koje još nema odgovora.
Rekli joj da je dobro
– SARA je koristila inhalator i pumpicu jer je imala astmu od malih nogu, ali nikad takve strašne simptome. Pre dva meseca bila je na pregledu i rekli su joj da više nema potrebe da koristi pumpicu. Ali, ona je od tad imala sve više problema sa disanjem – kaže majka Dragana.
– Mi smo obični ljudi, nemamo ni veza ni uticaja. Nismo hteli ni da se radi obdukcija. Nje nema i ne bi nam je vratila. Imala je toliko želja, snova. Htela je da otvori veći salon pa da radi zajedno sa sestrom Anđelom. A otišla je, zato što neko nije mogao da utvrdi nadležnost. Kako kada zovete policiju ili vatrogasce, isti je broj iz kog god kraja Srbije da zovete pa vas dalje preusmere. A Hitna, ne znamo ni šta da radimo ni kome da se obratimo…- neutešni su Sarini roditelji.