Italijanska ležernost sa kojom Nikezić ocenjuje srpske javne finansije jedini je kvalitet koji bih mogao da mu pripišem. Beskoristan, doduše, jer ničemu ne služi, niti ima upotrebnu vrednost, osim za opoziciono orijentisane medije, ali da ne sitničarimo, izjavio je ministar finansija Siniša Mali čije saopštenje prenosimo u celosti.
Foto: Printskrin
Ta ležernost i smirenost u nastupima neopterećenim činjenicama, informacijama, argumentima, na kraju krajeva, istinom, pretpostavljam da je angažavana u cilju kampanje, jer, ne znam kako drugačije da razumem kritike srpskog javnog duga koji iznosi oko 47 odsto BDP-a u kontekstu poslovnog foruma u Trstu, gradu u zemlji sa dugom od 137,3 odsto BDP-a, drugoj najzaduženijoj zemlji u EU.
Prema podacima Eurostata, Nikeziću, ako Vas ne opterećujem previše argumentima, javni dug zemalja evrozone je na kraju četvrtog tromesečja 2023. iznosio 88,6 odsto, u EU 81,7 odsto BDP-a.
Najzaduženija zemlja Evropske unije bila je Grčka sa dugom od 161,9 odsto BDP-a, potom Italija, pa Francuska sa dugom od 110,6 odsto BDP-a.
Da li među nama postoji bilo ko ko Italiju smatra nerazvijenom zemljom u problemima sa kojom ne bi trebalo ostvarivati poslovnu saradnju? Taman posla. Dobro, možda samo Nikezić…
I umesto zadovoljstva što Srbija stvara i neguje sve jače poslovne i ekonomske veze i proširuje saradnju sa Evropom kao i sa drugim zemljama širom sveta, Nikezić peva tugaljivu kanconu o propasti Srbije koja u trenutku njegovog pevušenja beleži apsolutne ekonomske rekorde.
U nezaposlenosti, sa 25 je pala na oko 9 odsto, u proseku plata, sa 300 smo skočili na 820 evra, u proseku penzija, sa 200 evra one sada iznose 390, u stranim direktnim investicijama koje iznose rekordnih 4,5 milijardi evra…
Nakon današnjih sastanaka u Trstu, srpska privreda može da beleži samo dalji rast.
Poslovni forum srpskih i italijanskih privrednika, drugi za godinu dana, okuplja više od 200 kompanija, u njemu učestvuju visoki politički zvaničnici, što je veoma značajno jer su mnogi projekti deo velikog vladinog državnog plana i finansiraju se iz javnih izvora, poput onih o infrastrukturi, zelenoj tranziciji, održivosti.
Prema podacima iz Privredne komore Srbije, u našoj zemlji radi 1.300 italijanskih kompanija koje zapošljavaju oko 30.000 radnika. Italija je jedan od većih trgovinskih partnera, sa kojim je Srbija dostigla razmenu robe i usluga od oko pet milijardi evra.
Da li je potrebno, Nikeziću, još argumenata na ovu temu?
Ne brinite, srpske javne finansije su potpuno stabilne, javni dug je pod apsolutnom kontrolom, odvrnite tu kanconu do kraja i uživajte u ekonomskim uspesima svoje zemlje.
Ciao.