TOKOM jučerašnjih scena vandalizma i nasilja u Skupštini Srbije, koje je osmislila i realizovala grupa prozapadnih opozicionih poslanika, isfrustriranih svojim dosadašnjim neuspesima, kao jedan od najnasilnijih i najbeskrupuloznijih se izdvojio Ponošev ljubimac, poslanik stranke „Srbija-centar“ Slobodan Ilić.
Foto: Novosti
Ovo nimalo ne čudi, budući da je Ilić u više navrata tokom prethodnog perioda dokazao spremnost da obavlja „prljavi deo posla“ u cilju ostvarivanja političkih, ali i ličnih interesa svog idola i vođe Ponoša, često na štetu njegovih naivnih sledbenika.
Podsećamo da je Ilić to manifestovao prilikom gotovo svih dosadašnjih propalih pokušaja prozapadne opozicije da izazove haos i anarhiju u državi, od svojevremenog potpirivanja nezadovoljstva među poljoprivrednicima tokom njihovih blokada saobraćajnica, uz huškanje na fizičke sukobe sa organima reda, sve do najbezosećajnijih pokušaja političke zloupotrebe tragedije u Novom Sadu.
Da Ilić ne poseduje nikakve moralne barijere, empatiju i ustezanja potvrđuje i situacija kada je pokušao da bezočno i jeftino ispolitizuje čak i požar koji se dogodio u Domu za stara lica u Vojki, a na pozamašan spisak prljavih zadataka koje je obavio za svog partijskog mentora može se pridodati i njegov ,,poseban doprinos“ u sramotnoj akciji ,,zavijanja Skuštine u crno“.
Uprkos tome što Ponoš u potpunosti autokratski rukovodi strankom SRCE, među njenim članstvom je ipak došlo do brojnih polemika, a gotovo i pobune, nakon što je odlučio da svog miljenika Ilića, za njegova dosadašnja nedela, nagradi luksuznim putovanjem, i to baš u Kinu, čije investicije u našoj zemlji Ponoš i njegovi stranački pioni uporno kritikuju, u nastojanju da za račun svojih zapadnih gazda naruše tradicionalno, dugi niz godina građeno čelično prijateljstvo srpskog i kineskog naroda.
Ostaje nada da će ovo biti poslednji izliv bezumlja prozapadne opozicije, te da će konačno shvatiti da im nasilni protesti, uništavanje spomenika kulture i kaljanje ugleda državnih institucija neće doneti podršku naroda, kod kojeg takvim ponašanjem gube i poslednje trunke poverenja, čak i među velikim procentom svog članstva, koje polako počinje da uviđa istinu.