U PROKUPLjU se obeležava Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine u Prokuplju, a obeležavanju prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Ponosan sam na to šta je Srbija postigla. Stali smo, videli šta su nam uradili, i krenuli dalje. I danas sam ponosan kad bilo ko bilo gde priča o Srbiji i Srbima. Naša sloboda je najvažnija stvar našeg života i našeg identiteta, zajedno sa našom verom, identitetom, slavom, sve ono što čini naš narod posebnim. Srbi su naterani svih ovih 30 godina da gube vreme u stalnim iščekivanja, stalno smo zarobljeni u nekim pregovorima i dogovorima – rekao je Dodik.
FOTO: TANJUG
Dodik: Ubijali su nam decu
Naša sloboda je najvažnija, poručio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
– Pre 25 godina nismo verovali da nam se to dešava. Nisu imali ni jednu odluku relevantnih tela, osim mržnje i namere da jednom malom srpskom narodu nanesu štetu, udarac, od kojeg se ne bismo oporavili i koji bismo morali da nosimo kao pečat. Potrkivali su se oni koji su u Drugom svetskom ratu bili na drugoj strani, da nas bombarduju. Ubijali su nam decu, malu decu, tek rođenu. Kad ubijete dete, ubijate čitav svet. Za njih to ne važi jer su oni to činili na mnogim mestima. Ponosan sam na to šta je Srbija postigla. Stali smo, videli šta su nam uradili, i krenuli dalje. I danas sam ponosan kad bilo ko bilo gde priča o Srbiji i Srbima. Naša sloboda je najvažnija stvar našeg života i našeg identiteta, zajedno sa našom verom, identitetom, slavom, sve ono što čini naš narod posebnim. Srbi su naterani svih ovih 30 godina da gube vreme u stalnim iščekivanja, stalno smo zarobljeni u nekim pregovorima i dogovorima – kaže Dodik.
Anđelka Tošović: Vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju
Anđelka Tošović, sestra najmlađe žrtve NATO agresije Bojane Tošović i ćerka nastradalog Božina Tošovića kazala je da vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju.
– Prošlo je 25 godina od kada su mog oca i moju sestru odnele ptice i oni su napustili ovaj svet. Ja ih nisam upoznala. Bila sam u majčinoj utrobi te tužne večeri 11. aprila 1999. godine. Bila je Velika subota. Moja porodica se spremala za naš veliki praznik, Vaskrs. Trebalo je da to bude njihov prvi zajednički praznik. Ali niko nije ni slutio da će biti poslednji i da će svakog sledećeg biti knedla u grlu moje majke i suze na njenom licu. Tako je i sada, posle 25 godina. Vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju. Nisam ih zagrlila jednom za poslednji put. Ali, ja živim sa njima u duši, svaki zagrljaj, poljubac, oduvana svećica, priredba, roditeljski sastanak, matura, uspesima i neuspesima, ja znam da je moj otac tu negde, da nas bodri i čuva i da je ponosan kako se borimo sa životom. Naša Bojana je imala samo 11 meseci, stigla je da prohoda, da nauči prve reči, da kaže “mama” i “tata”, ali trebalo je i da se upozna sa mnom. Zajedno bismo ostvarile puno snova, volele se beskonačno, podržavale jednu drugu i ono najbitnije, rasle bismo zajedno rame uz rame – kazala je Anđelka.
Foto: Novosti
Često se zapita kako bi Bojana izgledala.
– Ja nikoga ne mrzim i nikome ne želim zlo, čak ni onima koji su ga naneli meni, mojoj porodici i našoj zemlji. Verujem da se dobrotom rađa ljubav i da je Bog jedini sudija – rekla je Anđelka Tošović.
Zahvalila je predsedniku Srbije i rukovodstvu naše zemlje zbog toga što ne dozvoljavaju da ne izbledi sećanje na bol naših ljudi.
Intoniranje himne Bože pravde
Manifestacija je, posle besede patrijarha Porfirija, nastavljena intoniranjem himne Bože pravde.
Patrijarh Porfirije: Nevina krv koja je tad pala širom zemlje, postala je zalog naše nade i seme spasa
Čovek je velik samo kad je čovek i bezdušan kad se opredeli za antičoveštvo, kaže patrijarh Porfirije.
– Blagosloven sam kao sveštenik jer nikakav ultimatum nije pokolebao moj narod da odustane od ljubavi, Boga i bližnjeg. Zar i mala Milica Rakić i Topličanin Boban Nedeljković i ostalih 11 vojnika postradalih u kasarni u Kuršumliji, i svi stradali nisu stajali na istoj strani – strani nevine žrtve? Nevina krv koja je tad pala širom zemlje, postala je zalog naše nade i seme spasa. Naš orijentir i merilo su sveti mučenici koji su ostali dosledni sebi i vrednosnom sistemu koji nema alternativu. Zato, i pored činjenice da smo izgubili najmilije, naše poverenje u Boga čini da glavni osećaj koji nas obuzima nije neutešna žalost i nenadoknadivi gubitak nego najdublje saznanje i uverenje da smo imali, imamo, i imaćemo najdostojnije među nama, koji ni za šta nisu hteli i neće da zamene svoju žrtvu za egzekutorske privilegije. Pamtimo prošlost, živimo sadašnjost koja nam je data i odlučno gledamo i idemo u budućnost – kazao je patrijarh.
Foto: Printskrin/RTS
Sveštenstvo SPC služi pomen
Sveštenstvo SPC, u prisutstvu patrijarha Porfirija, služi pomen povodom godišnjice početka agresije NATO-a na SRJ.
Foto: Printskrin/RTS
Prve bombe agresora pale na Prokuplje
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji počelo je u 20 časova na Trgu Topličkih junaka.
Prisutni su i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Pored govora zvaničnika i prigodnog umetničkog programa, čuće se i sećanja članova porodice stradalih u bombardovanju.
Danas se navršava 25 godine od početka NATO agresije na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, 24. marta 1999. godine.
Boban Nedeljković, Foto: Privatna arhiva
Na Prokuplje su prve bombe pale već 24. marta 1999. godine. Gađana je kasarna “Ratko Pavlović – Ćićko” i njen centar za vezu. Tu je poginuo vojnik Boban Nedeljković, prva žrtva NATO agresije, a petorica njegovih drugova je ranjeno.