NE finasira njega Rokfeler zato što je lep i pametan, nego zato što nešto treba da isporuči.
Savo Manojlović / Foto Tanjug
Ovo je predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić rekla u gostovanju u HitTvitu govoreći o finansijerima opozicije. U istoj emisiji, ministar policije Ivica Dačić, otkrio je zbog čega je Rokfeler dao novac upravo Savi Manojloviću i na kakvu politiku se Manojlović obavezao.
– Što taj Rokfeler dao novac baš Savi Manojloviću? Zato što su i oni dobro obavešteni. Kada vi uzmete te pare vi se obavezujete. Pitanje je na kakvu politiku se vi obavezujete. To je, dakle, jedan paket arandžman, all inclusive. Tu imate i Kurtija i tzv. Kosovo i Srebrenicu i sankcije Rusiji i članastvo u NATO. Ovi izbori su važni zato što oni žele da sruše sve jer znaju da samo jaka Srbija može da se odupre svemu tome.
Naime, ko su donatori Manojlovićeve fondacije otkrilo se delimično kada je Fondacija braće Rokfeler na svom sajtu 2022. godine objavila da je podržala rad organizacije sa 60.000 dolara, a pre toga 2021. sa 25.000 dolara.
Studija koju je preneo i ugledni Gardijan otkriva da su Rokfelerovi bliski američkoj vladi koja preko njih upravlja drugim državama.
U mladosti je Manojlović sarađivao sa Rotarakt organizacijom koja je podudruženje za rotarijanace stare od 18 do 30 godina, o čemu svedoči i fotografija nastala 2016. godine.
Seme uništenja
Vilijam Engdal, istoričar, ekonomista i istraživač u knjizi “Seme uništenja” opisao je koje projekte je filansirala Fondacija Rokfeler i kako su oni vezani za uništenje čovečanstva.
Do kraja 2016. godine imovina Fondacije Rokfeler iznosila je čak 4.1 milijardu dolara, dok je samo u 2019. godini obezbedila 103.8 miliona dolara za razne fondacije.
Kroz svoju istoriju fondacija je bila upletena u mnoge skandale, između ostalog je finansirala i eugeničke studije u Trećem rajhu, čiji je cilj bio da opravdaju demonizaciju Jevreja i drugih “nižih rasa”.
Naime, sve do 1939. godine Fondacija Rokfeler je finansirala istraživanja na Institutu za antropologiju, ljudsko nasleđe i eugeniku Kajzer Vilhelm, čime su direktno podržali „rasnu nauku“ nacističkog režima. U izveštajima koje su Rokfeleri dobijali jasno je pisalo za šta se koriste ta istraživanja, tačnije da opravdavaju uništenje „nižih rasa“, ali ipak je moćna porodica nastavila da ih finansira i uzdržavala se od kritikovanja ovog projekta, niti su upozorili svet na opasnost koja je kasnije progutala milione života.
Direktor instituta Kajzer Vilhelm je bio Otmar Frajher fon Eršuer, čiji je asistent bio ozloglašeni “Anđeo smrti” Jozef Mengele. Mengele je od 1943. godine vršio jezive eksperimente u Aušvicu, i sprovodio u praksu teoriju koju su finansirali Rokfeleri.
Fondaciju je, sa Bristol-Majers Skvibom i Univerzitetom Džons Hopkins, tužila država Gvatemala, zbog eksperimenata iz četrdesetih godina prošlog veka, kada je ogroman broj ljudi u toj latinoameričkoj zemlji namerno zaražen sifilisom.
Pisac Vilijam Engdal je u svojoj knjizi “Seme uništenja” pisao o moći porodice Rokfeler, na primeru njihove uloge u širenju genetski modifikovane hrane.
– Nelson A. Rokfeler bio je majstor retorike Hladnog rata u službi promocije interesa svoje porodice, a sve u ime američke “nacionalne bezbednosti” – piše Engdal o „ranim radovima“ Rokfelera.
Engdal piše da su mnoge zemlje, u ovom slučaju latinoameričke, zagazile na put zavisnosti od dugova i potpale pod uticaj novog oblika neslužbenog imperijalizma, koji su sprovodili ljudi bez lica – birokrate MMF i Svetske banke, u interesu privatnih bankarskih magnata poput Dejvida Rokfelera.
– Kako se rat 1945. godine bližio kraju, nijedna grupa nije tako otelotvorila globalne razmere velikog američkog biznisa kao porodica Rokfeler, čije je bogatstvo izgrađeno na globalnom naftnom i bankarskom carstvu. Ta porodica, pre svega braća Nelson, Džon, Lorens i Dejvid, pobedu u Drugom svetskom ratu videli su kao priliku da uspostave prevlast nad svetskom politikom u korist svog kruga ljudi. Nelson Aldrič Rokfeler će igrati, iza scene, diskretnu ali odlučujuću ulogu u definisanju tih globalnih interesa. Ti su interesi, od privatnih interesa porodice Rokfeler, lukavo preimenovani u “američke nacionalne interese” – piše Engdal.
Fondacija Rokfeler je samo jedno od oružja u arsenalu ove moćne porodice, gde se pod plaštom humanitarizma i brige za čovečanstvo krije težnja ka ostvarivanju sopstvenih interesa.