UČESNICIMA lokalnih izbora u ponoć ističe vreme prediviđeno za kampanju, koja je po svemu, ovoga puta, bila atipična.
Foto D. Zečević
Pregovori između vlasti i opozicije oko izbornih uslova potrošili su dobar deo minutaže za predstavljanje programa, bilo je oksudnijih spotova, bilborda, upadljivo manji broj velikih skupova. Političke stranke više su se usmerile na direktan kontakt sa biračima.
Prvo poluvreme prošlo je u zagrevanju. Ovakvoj preidzbornoj atmsoferi doprinelo je i to što je opozicija uporedo sa parlamentarnim dogovorima o procedurama, i unutar sebe većala o izlasku na izbore, nakon čega je jedan deo odlučio da istrči na teren, a drugi da ovu utakmicu isprati sa “tribina”.
Prema mišljenju izvršnog direktora CeSID Bojana Klačara, kampanju je obeležio intenzivan rad na terenu, pogotovo izvan Beograda, iako medijski borba za glasove nije vidljiva kao što smo navikli.
– Kampanja je bila slabija u delu javnih skupova, primetna su manja ulaganja resursa u spotove, a poruke su se manje-više prelile iz kampanje pred decembarske izbore – navodi Klačar za “Novosti”. – Takođe, primetna je velika distinkcija između Beograda i drugih sredina, jer se u drugim gradovima kampanja mnogo više vidi na samom terenu, dok je u glavnom gradu terenski rad manje uočljiv.
Razlog za ovakvu sliku uoči izbora Klačar vidi pre svega u tome što se mnogo vremena provelo u pregovorima i što su mnoge stranke, posebno opozicione, velike resurse uložile u njih, pa su sa ostalim stvarima zakasnile:
Šta se ne sme
TOKOM preidzborne tišine, 48 sati pre glasanja i na sam dan izbora, zabranjeno je objavljivanje procene rezultata, javno predstavljanje kandidata i predizbornih programa i pozivanje birača da glasaju, odnosno da ne glasaju za određene liste, preko medija i na javnim skupovima
– Takođe, vladajućoj stranci je odgovaralo da kampanja bude slabijeg intenziteta, jer aktivnija pojačava odziv, što njoj ne ide naruku. Jedan od razloga je i što stranke nisu želele agresivnu kampanju kako ne bi oterale birače u drugu krajnost, apstinenciju. Svakako, u kampanju nije uloženo onoliko koliko se inače ulaže, i to se vidi.
Klačar ističe da su nacionalne teme koje su se nametnule zbog Rezolucije o genocidu u Srebrenici i dešavanja oko KiM, preokupirale kampanju, dok su lokalne, pogotovo u Beogradu, pale u drugi plan.
– Vladajuća stranka je nacionalnu politiku iskoristila kao stratešku prednost, a ove teme bile su neminovne jer su stvorili veliku koaliciju koja obuhvata većinski partije desnog centra. S druge strane, opozicija je dobro procenila da u drugim gradovima i opštinama izvan Beograda treba više da se usmeri na lokalne teme, a ne na nacionalne sa kojima je slabija, kao i da izbegava temu bojkota.
Kada je reč o proceni izlaznosti, Klačar očekuje manji odziv birača nego na decembarskim izborima:
– U Beogradu bi trebalo da bude niža izlaznost. Ne očekujem katastrofalno nisku, ali svakako će efekti bojkota biti najvidljiviji u glavnom gradu. Procenjujem da bi izlaznost mogla da bude bliža 50 nego 55 procenata. U drugim lokalnim sredinama će varirati, a tamo gde postoji percepcija da je najneizvesnije, kao što su Niš, Novi Sad, Čačak, pojedine beogradske opštine, očekuje se veća izlaznost – rekao je Klačar.