SAVET bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljaće danas o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UNMIK.
Foto: Printskrin
Obraćanje Marka Đurića
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je na sednici Saveta bezbednosti UN o izveštaju Unmika da Srbija ostaje nepokolebljiva u svojoj posvećenosti miru, stabilnosti i punom poštovanju principa Povelje UN, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava. S druge strane, on je upozorio da kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima Aljbina Kurtija na KiM stvaraju klimu straha i nestabilnost.
– Dozvolite mi da počnem tako što ću vam se svima zahvaliti na kontinuiranoj pažnji u vezi sa eskalacijom krize na Kosovu i Metohiji. Suočena sa teškim izazovima za sigurnost i dobrobit svog naroda, Srbija ostaje nepokolebljiva u svojoj posvećenosti miru, stabilnosti i punom poštovanju principa Povelje UN, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava. Dok se nosimo sa ovim izazovima, želim da istaknem da je Srbija u potpunosti posvećena izgradnji prosperitetne budućnosti za sve svoje građane – kazao je Đurić.
– Budući da smo održali rekrodnu stopu rasta BPD-a Srbija je uspela da ga udvostruči u poslednju deceniju… Srbija će 2027. biti doaćin izlžožbe Ekspo što će otvoriti mogućnost razvoja za ceo Balkan – rekao je Đurić.
Foto: Printskrin
Osvrnuo se i na inicijativu Otvoreni Balkan koju su pokrenuli predsednik Vučić, premijer Albanije Rama i Vlada Republike Severne Makedonije i stvorili, kako je rekao, jedinstveno regionalno tržište rada. Takođe je poenuo i inicijative poput projekta Digitalna Srbija koja ima za cilj da integriše tehnologiju u srpsku ekonomiju, promovišući društvo zasnovano na znanju.
– Kako pokazuje niz izveštaja u poslednje dve ipo godine stiuacija na KiM se pogoršala, a ponašanje Kurtija stvara klimu straha i nesigurnosti – rekao je on te dodao da apeluje na hitnu i odlučnu akciju SB UN.
Đurić je pomenuo da se drugi talas etinčkog čošćenja desio devedesetih.
– Prvo, ove godine obeležavamo tužnu godišnjicu koja se ne može prevideti – navršilo se 20 godina od pogroma 17. marta 2004. godine, kada je ubijeno 28 nevinih ljudi, a ranjeno skoro 1.000 ljudi. Bio je to drugi talas etničkog čišćenja Srba posle onog 1999. godine koji je doveo do nasilnog proterivanja 250.000 ljudi i 150 srpskih crkava, kao i još 40 uništenih srpskih pravoslavnih crkava.
– Bliska prošlost je bila bolna i komplikovana… Poražavajuće je posmatrati sadašnjost koju je režim Kurtija stvorio. Uveli su mere usmerene na marginalizaciju srpske zajednice. Zamislite da je vaša valuta zabranjena, primanja ukinuta i to je realnost sa kojom se suočavaju ljudi na KiM. U septembru ove gdoine teško naoružana policija upala je u pošte… Osnovna prava postala su nemoguća. Nasilje je eskaliralo. Tokom 2024. bilo je više od 90 napada usmereno na srpske pojedince i imovinu pri čemu se niko nije suočio sa pravdom. Posebno su uznemirijući oni usmereni na decu… – kaže Đurić.
– Nedavno je decu gospodina Nenada nožem napao jedan čovek – što je šesnaesti takav napad od kada je gospodin Kurti preuzeo dužnost. Koliko napada mora da se desi pre nego se preuzme nešto konkretno? – upitao je Đurić.
Kako kaže na KiM upravlja policija naklonjena Kurtiju, i administracija je nametnula gradonačelnike koji su “izabrani” bez podrške srpskog dela zajednice, ali ipak su na vlasti.
– Pre samo dva dan, u izjavi koja opsorava procese dijaloga i zakona Kurti je naveo da ne planira da sprovede sporazum o ZSO. To nije odbacivanje obaveza, već direktna uvreda ovog saveta i autoriteta Međunarodne Zajednice… Svečlja je proširio uvredu kada je rekao da njegova administracija ne planira sprovesti Član 9. Briselskog psorazuma, koji garantuje kolektivni povratak srpskih predstavnika u Kosovsku policiju na severu. Iako to nije iznenađujuće to dovodoi u sumnju namere Prištine da gradi zajedničku budućnost – kaže Đurić.
Prema njegovim rečima nezakonito se uskraćuju prava Srpskoj listi i to dodatno govori o nepoštovanju prava na KiM i ukazuje na neophodnost da se osiguraju mehanizmi protiv takvog ponašanja.
Foto: Printskrin
– Zašto bi Srbi glasali na nadolazećim izboirma ako za njih ne važe osnovna prava – kaže Đurić te dodaje kako je i patrajarhu Porfiriju zabranjen odlazak u Peć.
– Nasilje nad Srbima je dostiglo alarmantan nuivo – kaže Đurić, te dodaje da je pve godine pucano na šestoro Srba i još uvek niko na to nije dogovarao.
Đurić kaže da su napadi na Srbe porasli za 50% od kako je Kurti preuzeo vlast.
– Prošle godine je na dečaka od 11 godina pucano od strane tzv. kosovskih bezbednosih snaga za vreme Božićne povorke, a napadač je do dan danas slobodan. Kakva se to poruka šalje? – upitao je Đurić.
Kako kaže hiljade porodica i dalje ne smeju da s evrate.
– Srpski povratnici su zatekli svoje domove spaljene… Targetorijaući srpske porodice koje su se usudile da se vrate danas je nešto više od 1% Srba uspelo da se vrati… Prošlog avgusta pritvoreni su Petković i Šošić i to po neosnovanim osnovama – rekao je Đurić.
– Niste sami. Srbija je sa vama u vašoj borbi za pravdu. Nećemo odustati… Vaša hrabrost u suoavanju s apoteškoćama svedok je vaše snage… Nećemo dozvoliti da se vaši glasovi ne čuju. Narod mora da hsvati da vaša borba nije borba za teritoriju već da se živi sa pravdom… Ne može biti normalizacije dok se više od 80 srpskih političkih zatvorenika ne vrati kući – rekao je Đurić u poruci koji je uputio našem narodu na KiM.
Đurić je pokazao sliku Svečlje kako stoji ispred spaljenog vozila Euleksa, te upitao da li njega treba smatrati nekim ko poštuje red, a uhapšene Srbe teroriristima.
Takođe se obratio albanskoj zajednici na Kosovu i naveo da Srbija nije u sukobu sa njima.
– Mi se sporimo s potezima i politikom režima Aljbina Kurtija, ne sa albanskim narodom. Mi shvatamo vaše želje za mirom i prosperitetom, baš kao što shvatamo i želje srpske zajednice. Pozivamo vas da odbacite politiku podela i sukoba i da nam se pridružite u traganju za budućnošću zasnovanoj na uzajamnom poštovanju, bezbednosti i saradnji. Aljbin Kurti je postao odraz režima protiv koga je počeo da se bori pre više od četvrt veka i nažalost ga je i premašio u nekim aspektima. Izrastao je u ugnjetavača, diskriminatora i onoga koji nas deli. Hajde da zajednički zamislimo budućnost u kojoj albanska i srpska deca uče i odrastaju zajedno, u kojoj komšije podržavaju jedni druge i u kojoj od privrednog rasta imaju koristi svi. Takva budućnost je moguća, ali zato je potrebno odbaciti ekstremističku politiku koja produbljuje jaz. Stanite uz nas i tražite od kosovske vlade da poštuje sve građane i da ispunjava svoje međunarodne obaveze – kazao je.
– Pozivamo vas da odbacite politiku podela i da nams e pridružite u traganju uzajamne bezbednosti i saradnje. Kurti je odraz režima protiv koga s eon borio i nažalost ga je premašio… Izrastao je u ugnjetavača i onoga koji nas deli – kaže Đurić.
Prema njegovim rečima potrebno je da s eodbaci politika koja produbljuje jaz te da vlada tzv. Kosova poštuje sve građane i obaveze.
– Potrebno je da za dela postoje posledice, moraju se uvesti snakcije kurtijevoj vladi iiskazati nulta tolerancija za dalje izazivanjr sukoba. Pozivamo SB da se sprovedu postojeći sporazumi posebno Briselski… Zamislite bduućnost koju zajedno možemo da stvorimo ako zajedno primenimo međunarodno pravo i vreme je da se Kurti pozove na odgovornost… Da li će ovaj Savet poštovati vrednosti za koje se zalaže? Srbija je odlučna da se nastavi boriti za mir i pozivam ovaj savet da zaštiti osnovne slobode i očuva ih – kazao je Đurić.
Đurić je kazao da svi zajedno treba da težimo zajedničkoj budućnosti koja će podrazumevati trajni mir i poverenje.
– Istorija će nam suditi – rekao je on.
Počela sednica
Na ovom zasedanju Srbiju predstavlja Marko Đurić, ministar spoljnih poslova.
Podsećanje
O izveštaju ispred UN govoriti specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u AP Kosovu i Metohiji i šefica Misije privremene administracije UNMIK Karolina Zijade.
Sednicu je sazvala Švajcarska, koja ovog meseca predsedava tim telom.
U novom izveštaju Gutereš je ocenio da je atmosfera na severu AP KiM napeta i da postoji mogućnost eskalacije, i pozvao sve strane da ponovo potvrde privrženost dijalogu uz posredovanje EU.
On je u izveštaju koji se odnosi na period od 16. marta do 15. septembra, naveo da jednostrani potezi, poput zatvaranja institucija koje finansira Beograd, koraka ka ponovnom otvaranju mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, kao i ograničenja protoka robe iz centralne Srbije i implementacije nove monetarne politike, podižu tenzije među zajednicama i institucijama.
– Takve akcije ne samo da remete svakodnevni život i socioekonomska prava onih na koje utiču, već i ugrožavaju kolektivni napredak i stabilnost koji su ključni za put ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti za sve – naveo je Gutereš i istakao da je potrebno da se pronađe odgovor na zabrinutost srpske zajednice povodom mogućih akcija koje se odnose na zdravstvene i obrazovne institucije na AP KiM.
Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, SBUN je do 2018. o AP KiM raspravljalo četiri puta godišnje, od 2019. tri puta, a od 2020. te sednice se održavaju dva puta godišnje – u aprilu i oktobru.