UDARE IH KOLIMA, OSTAVE DA UMRU, A ONDA SE POJAVE HEROJI! Ovo je centar za spasene mace u Bg-u: Nela je paralizovana

Rehabilitacioni centar za mačke u Beogradu nalazi se u Rakovici.

“Mačka, koju je udario automobil nakon čega je ostala paralizovana, zove se Nela. Dva dana se vukla po snegu i mi nismo mogli da joj priđemo. Nakon što smo je spasili, imala je tri operacije. Nažalost, nije uspela da prohoda. Ona se u našem rehabilitacionom centru nalazi u posebnom, velikom boksu jer se pokreće po njemu tako što se vuče sedeći. U boks je stavljen dušek kako bi joj podloga bila meka da ne bi dobila dekubitus. I pored problema koji ima, njen život ovde je lep. Druži se sa drugim mačkama i volonterima. Nažalost, ipak ne može da se ponaša kao one, odnosno da skače, trči i hoda”, započela je razgovor za MONDO suosnivač udruženja građana “Animal Rescue Serbia” Irena Uzelac.

Druga mačka koju je udario vozač je takođe ostavljena na putu. “Ona se zove Taša i imala je povređene zadnje šape. Dva puta je operisana. Na kraju su joj šape skraćene. Nakon operacija je prestala da jede i tad je veterinarka savetovala da se izvrši eutanazija. Međutim, Taša je želela da živi i počela je da jede. Izborila se i sad je vesela mačka koja trči, skače”, kazala je naša sagovornica. 

Irena Uzelac je za naš portal ispričala i jednu neverovatnu situaciju koja se dogodila jednoj od mačaka koje su spasili. Prema njenim rečima, na drvetu je provela čak 11 dana. Za većinu mačaka silaženje sa drveta ne predstavlja problem. Međutim, ukoliko se na njega popnu kad su im povređene šape, teško da mogu da siđu.

“Žena je vodila ćerku u vrtić i čula je mačku kako mjauče. Videla je da se nalazi na drvetu. Otišli su na more, na kom su bili 10 dana i kad su se vratili, videli su da je još bila na drvetu. Sad nije mjaukala, verovatno jer je bila iznemogla usled gladi i žeđi. Onda je žena pozvala nas. Ispostavilo se da je mačka imala povredu šape i da zato nije mogla da siđe. Kako je ona preživela, ne znamo. Verovatno je jela neke insekte i pila rosu. Uspeli smo da je oporavimo i da je udomimo u Požarevcu. Zove se Noa i sad ima srećan život”, navela je sagovornica za portal MONDO. 

Sagovornica ističe da neke mačke ne silaze sa drveta i kad su uplašene. Objasnila je da u tim slučajevima ljudi treba da se odmaknu od drveta i da im omoguće da same siđu kad za to budu bile spremne. Navela je da se to obično dešava kad padne mrak. 

Svaka mačka u rehabilitacionom centru ima drugačiju životnu priču i svaka od njih je prošla kroz neku traumatičnu situaciju. Mačak Hari je u njega stigao nakon što mu je preminuo vlasnik sa kojim je živeo devet godina. “Stan je nasledio vlasnikov kum i pozvao nas je jer nije mogao da nađe Harija koji se sakrio jer je bio uplašen. Uspeli smo da ga uhvatimo i dovedemo kod nas. Na početku je bio jako uplašen, a onda je postao jedan od najvećih maza. Nažalost, sad ima tumor jetre i mi se trudimo da mu smanjimo bolove i da mu obezbedimo što lagodniji ostatak života”, ispričala je Uzelac. 

Naša sagovornica je dodala da su skoro pronašli mačka koji je bio u jako lošem stanju. “Nikad u životu nisam videla tako mršavog mačka. Pokušavamo da ga oporavimo i nadamo se da će se uskoro spojiti sa ostalim mačkama”, kazala je. Suosnivač udruženja građana “Animal Rescue Serbia” Irena Uzelac ispričala je za portal MONDO da se u rehabilitacionom centru trenutno nalaze 52 mačke. 

Dodala je da udruženje ima još 18 koje se nalaze na Adi Ciganliji. Objasnila je da je njihova želja da udome svaku mačku ali da to kod nas jako teško ide. “Apelujemo na ljude da ne kupuju mačke već da ih udomljavaju. Sve mačke koje se nalaze kod nas su sterilisane, vakcinisane, očišćene od parazita i sve su socijalizovane. Mačke objavljujemo na društvenim mrežama i oglasima i kad se javi neko ko je zainteresovan za udomljavanje mi mu damo da popuni upitnik. On nam je prvi “skener” da li je neka osoba pogodna za udomljavanje mačaka”, ispričala je naša sagovornica. 

Irena je za naš portal objasnila da je udruženje prvo nastalo sa ciljem da spasavaju životinje. Međutim, poslednjih oko godinu dana se time ne bave jer nemaju spasioce-volontere. Kako nam je ispričala, njihova obuka je veoma zahtevna i oduzima dosta vremena, a onda se volonteri zaposle i ne mogu tome da se posvete.

“Spasavali smo životinje iz najtežih situacija za koje nam je bila potrebna, speološka i ronilačka. Često se dešava da životinje upadnu u šahtove, bunare. Odlučili smo da se time ne bavimo dok ne profesionalizujemo spasilačku službu. Veoma je važno da služba bude profesionalna jer ne želimo da neko rizikuje svoj život prilikom spasavanja životinja. Ranije smo imali spasilačke timove u Nišu, Novom Sad, Srbobranu, Vršcu i Beogradu. Sad se, nažalost, time niko ne bavi. Sad ne postoji služba koja spasava životinje koje se nađu u opasnoj situaciji. Imamo želju da se ponovo time bavimo, ali trenutno nismo u mogućnosti. Sad nam je prioritet rehabilitacioni centar i edukacija”, kazala je. 

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Prostorije udruženja građana “Animal Rescue Serbia” podeljene su na tri dela, A, B i C. U A delu se nalaze mačke i ptice koje su spasene. U B delu planiraju da naprave ordinaciju, a C deo bi trebalo da služi za edukaciju, koja je po mišljenju Irene Uzelac veoma važna. 

“Imamo program edukacije Mjau-vau ekspert koji obavljamo u školama. Edukacija je veoma bitna, naročito dece jer smatramo da empatija može da se nauči. Dokazano je da deca koja muče životinje posle pređu na maltretiranje vršnjaka, ljudi. Decu učimo da prijave psihologu ako vide nekog vršnjaka koji maltretira životinje. Učimo ih da na taj način pomažu i njemu i životinji jer je i to dete najverovatnije zlostavljano. Mi uvek ponavljamo Gandijevu izreku da se humanost jednog društva ogleda prema tome kako se odnose prema najslabijim karikama, a to su definitivno životinje jer nemaju svoj glas i zavise od nas”, istakla je sagovornica za portal MONDO.

Irena je napomenula da trenutno pokušavaju i da pronađu virtuelne staratelje za mačke jer ne mogu sve sami da plaćaju. “Od 52 mačke, 17 ih nema virtuelnog staratelja, kao ni onih 18 koje se nalaze na Adi. Nama je potrebno oko 7.000 dinara po mački“, kazala je. 

Udruženje građana “Animal Rescue Serbia” osnovano je 2015. godine sa ciljem da se spasavaju životinje. Na ideju je došao suosnivač Aleksandar Gavrić nakon poplava koje su 2014. pogodile Srbiju i u kojima je stradao veliki broj životinja. Dok se bavilo tehničkim spasavanjem životinja, udruženje je spasavalo i pse, rode, labudove, mačke, kuniće, ptice, pa čak i jedno jagnje. 

“Jednom se desilo da sam morala da spasim psa koji je upao u reku. Morala sam da obučem ronilačko odelo, inače sam i ronilac. Pas je uspeo da se “uhvati” za deo splava i trebalo je da dođem do njega. Ušla sam u hladnu vodu i prišla mu. Međutim, u jednom trenutku smo morali da zaronimo. Nisam bila sigurna da ću uspeti, međutim, uhvatila sam ga za glavu i zaronila. Bezbedno sam ga izvela na obalu i ubrzo je bio predat vlasnicima“, zaključila je razgovor za MONDO Irena Uzelac iz udruženja građana “Animal Rescue Serbia”.

U rehabilitacionom centru se sad, pored mačaka i ptica, nalaze i dva kunića.

BONUS VIDEO: