UKRAJINA i Moldavija, po ubrzanoj proceduri i preskačući uobičajeni vozni red, danas počinju pristupne pregovore sa Evropskom unijom, dok je Zapadni Balkan i ovoga puta, uprkos brojnim obećanjima, skrajnut sa koloseka i ostavljen u briselskoj čekaonici.
Foto: Tanjug/AP
Ovo je poruka koja je juče došla sa sastanka šefova diplomatija zemalja članica Evropske unije u Luksemburgu, kojem su prisustvovali i ministri iz našeg regiona, među kojima i prvi čovek srpske diplomatije Marko Đurić.
– Očekujemo s nestrpljenjem prvu Međuvladinu konferenciju, koja će predstavljati početak pregovaračkog procesa – poručio je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, naglasivši da na ovaj način kreće ostvarivanje evropskog sna njegove zemlje.
Taj san postao je java pre zore iz političkih razloga, odnosno zbog sukoba Ukrajine sa Rusijom, pa je ubrzan put ka EU još jedna od usluga saveznika Kijevu. Iako Kijevu i Kišinjevu na papiru predstoji čitav niz formalnih administrativnih uslova koje treba da ispune, ovaj čin predstavlja ekspresni nastavak procesa integracija država koje su tu mogućnost dobile od izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba.
Đurić: Uz nas je dobitak
ŠEF diplomatije Marko Đurić rekao je da se naš region transformiše, da ima mnogo posla da se uradi, ali da će EU, podržavajući integraciju Zapadnog Balkana, imati ogroman dobitak u pogledu geopolitike, bezbednosti, ljudskog kapitala, kontrole migracija.
– Evropa bi mogla da iskoristi dodatni par ruku, jakih balkanskih ruku, da zajedno izgradimo prosperitetnu i sigurnu budućnost. Hajde da udružimo snage i sretnemo se na pola puta – rekao je Đurić u obraćanju Savetu za spoljne poslove EU.
Krajem prošle nedelje prethodno je utvrđen pregovarački okvir, uz saglasnost da su ispunjeni preduslovi za započinjanje pristupnog procesa. A danas će najpre biti organizovana konferencija sa Ukrajinom, a potom i sa Moldavijom.
Do međuvladinih konferencija dolazi na kraju belgijskog predsedavanja, posle čega šestomesečno vođstvo Unije preuzima Mađarska. Šefovi država ili vlada EU su se saglasili o početku pregovora sredinom decembra prošle godine, ali je zvanična Budimpešta izrazila rezerve, smatrajući da Ukrajina i Moldavija još nisu spremne za taj proces. U međuvremenu, Evropska komisija je početkom juna zaključila da su ispunjeni svi uslovi za zvanični početak pregovaranja. Pred dvema zemljama je veliki posao, a akcenat je stavljen na borbu protiv korupcije i uticaja oligarha. Mađarska je takođe zahtevala i bolje poštovanje nacionalnih manjina, imajući u vidu da u Ukrajini živi dosta Mađara.
Iako EU želi da Ukrajinu, Moldaviju, ali i Gruziju na ovaj način “odvoji od Rusije”, mnogobrojne su prepreke za unutrašnje evropsko tržište potencijalnim prijemom pre svega Ukrajine koja ima preko 40 miliona stanovnika i veliki je izvoznik poljoprivrednih proizvoda po niskim cenama.
Foto AP
Iako potezi Brisela govore drugačije, ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je da bi Zapadni Balkan trebalo da se pridruži Evropskoj uniji pre Ukrajine. Tajani je u Luksemburgu, na sastanku ministara spoljnih poslova EU, odgovarajući na pitanje oko Ukrajine i njenog zvaničnog početka pregovora sa EU, rekao da je Unija spremna da podrži tu zemlju u svakom sektoru, uključujući u borbi protiv korupcije:
– Pre Ukrajine, ima mnogo zemalja Zapadnog Balkana. Moramo da idemo dalje i nadam se punopravnom članstvu za zemlje ZB pre 2030. godine, a onda treba da radimo sa Ukrajinom i Moldavijom.
Upitan – znači li to da misli da Zapadni Balkan treba da ima prednost u odnosu na Ukrajinu, Tajani je odgovorio:
– Naravno. Oni su dugogodišnji kandidati. Mislim da smo blizu zaključivanja procesa, a i oni su počeli ranije evropske integracije. Istovremeno, moramo da radimo sa Ukrajinom, ali smatram da nam treba vremena.
Kosovo napisano sa zvezdicom
RAT u Ukrajini, situacija na Zapadnom Balkanu, na Bliskom istoku i u Gruziji, bile su teme na juče održanom Savetu EU za spoljne poslove kojim je predsedavao šef evropske diplomatije Đuzep Borelj. Iz evropske administracije su poručili da su razgovori vođeni oko “agresije Rusije na Ukrajinu”, posle obraćanja ukrajinskog šefa diplomatije Dmitra Kulebe video-konferencijom. Kada je reč o našem regionu, održana je razmena mišljenja sa ministrima spoljnih poslova Srbije, Albanije, BiH, Severne Makedonije, Crne Gore i takozvanog Kosova. U zvaničnoj najavi, ime “Kosova” propraćeno je zvezdicom, uz objašnjenje da se ne prejudicira njegov status.